Православна Српска црква (Р. Грујић) 5

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
ПРАВОСЛАВНА СРПСКА ЦРКВА
Писац: Радослав Грујић


БИБЛИОГРАФИЈА.

Кратице периодичких издања наведених у Библиографији.[уреди]

A. G. = Archiv für österreichische Geschichte, Wien.

A. Ph. = Archiv für slawische Philologie, Wien-Berlin.

Бес. = Беседа , црквени лист, Н. Сад.

Б. Г. = Богословски Гласник, Карловци.

Б. К. = Бранково Коло, Карловци.

Бр. = Братство — Друштва Св. Саве, Београд.

В. Ц. = Весник Српске Цркве, Београд

Вид. = Видовдан, Београд.

В. В. = Византійскій Временникъ, Петроград.

В. В.-П. = Византійскій Врем.—Приложенія.

W. M. = Wissenschaftliche Mittheilungen aus Bosnien u. Herzegovina, Wien.

Глас = Глас Српске Краљевске Академије, Београд.

Глас И. = Глас Истине, Нови Сад.

Гл. = Гласник Српског Ученог Друштва, Београд.

Гл. 2. од. = Гласник Срп. Уч. Друштва, 2-го оделење.

Гл. М. = Гласник Земаљског Музеја, Сарајево.

Гл. Ц. = Гласник Православне Цркве, Београд.

Год. = Годишњица Николе Чупића, Београд.

Дело = Дело, књижев. лист, Београд.

Denk. ph. h. cl. = Denkschriften der kaiserl. Akad. d. Wissensch. in Wien. — Phil-hist. cl.

É. O. = Écho d’ Orient.

З. С. Н. = Забавник Српских Новина, Крф.

И. = Истина, црквени лист, Задар.

Ист. = Источник, цркв. лист, Сарајево.

И. А. И. = Извѣстія русск. археологичес. института въ Константинополѣ.

Ј. = Јавор, белетристич. лист, Нови Сад.

К. = Коло, књижев. лист, Београд.

К. М. С. = Књиге Матице Српске, Нови Сад.

C. E. U. = Collectio conciliorum recentiorum ecclesiae universae, Цариград.

Лет. = Летопис Матице Српске, Нови Сад.

Л. = Луча, белетрист. лист, Цетиње.

Н. Б. П. = Народна Библиотека, Панчево.

Н. И. = Нова Искра, илустров. лист, Београд.

Oe. R. = Oesterreichische Revue, Wien.

Пам. пис. = Памятники древ. писм. и искусства, Петроград.

Пр. = Просвјета, књижев. лист, Цетиње.

Rad = Rad Jugoslovenske Akademije Znanosti, Zagreb.

Сп. = Споменик Српске Краљевске Академије, Београд.

С. И. Н. = Српске Илустроване Новине, Нови Сад.

С. С. = Српски Сион, званични лист Митроп. Карловачке, Карловци.

С. К. 3. = Српска Књижевна Задруга, Београд.

С. К. Гл. = Српски Књижевни Гласник, Београд.

Ст. = Старине Југословенске Академије, Загреб.

Стар. = Старинар срп. археолош. друштва, Београд.

Стр. = Стражилово, белетристич. лист, Нови Сад.

Тв.-П. = Творенія святыхъ отцевъ. - Прибавленія, Москва.

Zeit. = Zeitschrift für kathol. Theologie, Innsbruck.

Xр. В. = Хришћански Весник, Београд.

Ш. К. = Шематизам Архидијецезе Карловачке.

Ш. П. = Шематизам Епархије Пакрачке.

Ш. X. — Шематизам Митрополије Херцеговачко-Захумске.

У овај попис унесени су н неки радови, који сами по себи не мају довољно критичке вредностн; али се у њима често налазе не само занимљиви историјски пабирци, него и важни исправни податци, који иначе нигде нису штампани.

А. СТАРА СРПСКА ЦРКВА[уреди]

I. Збирке извора.[уреди]

1. Farlati — Coleti, Illyricum sacrum I.–VIII., 1751.–1819.

2. A. Theiner, Vetera monumenta Slavorum Meridionalium I.–II., 1863. i 1875.

3. F. Rački, Documenta historiae chroatice period. antiquam illustrantia, 1877.

4. Smičiklas — Lasowski, Codex Diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae II.–VIII., 1904–1918.
5. Thalloczy, Jireček, Sufflay, Acta Albanie I. 1910.

6. E. Fermendžin, Acta Bosne potisshnum ecclesiastica, 1892.

7. J. Crnčić, Popa Dukljanina Letopis, 1874.

8. F. Miklosich, Monumenta Serbica, 1858.

9. P. Šafarik, Památky drevniho pisem. Jihoslovanuv, 1873.

10. Каранотвртковић – Николајевић, Србскіи споменици I. 1840.

11. М. Пуцић, Споменици србскіи I.–II., 1858. и 1862.

12. Ђ. Даничић, Рјечник из књиж. стар. срп. I.–III., 1863.–1864.

13. Ђ. Даничић, Животи краљева и архиепископа срп., 1866.

14. И. Павловић, Домаћи извори за српску историју I. 1877.

15. К. Јиречек, Споменици српски. — Сп. 10.

16. Љ. Стојановић, Српски родослови н летописи.— Гл. 53.

17. Љ. Стојановић, Светогорски акти, биографије, etc. — Са. 3.

18. Ст. Новаковић, Лѣтопись царем срьбским. — Сп. 48.

19. Љ. Стојановић, Стари српски записи... I.–III, 1902.–1905.

20. Т. Флоринскій, Памятники зак. дѣат. Душана, 1888.

21. Ст. Новаковић, Законик Стефана Душана цара српског, 1898.

22. C. Jireček, Gesetzbuch des serb.caren Steph. Dušan. A. Ph 1900

23. Ст. Новаковић, Законски споменици српских држава, 1912.

24. И. Ястребовъ, Стара Сербія и Албанія. — Сп. 41.

II. Општа дела.[уреди]

1. Св. Никетић, Историски развитак Срп. Цркве. — Гл. 27. и 31.

2. Н. Ружичић, Преглед одношаја Срп. и Грчке Цркве..., 1875.

3. Н. Беговић, Историја Србске Цркве... младој Србадији, 1877.²

4. Н. Дучић, Историја Српске Православне Цркве, 1894.

5. Н. Ружичић, Историја Српске Цркве I.–II., 1893. и 1895.

6. П. Швабић, Историја Српске Цркве за средње школе, 1908.²

III. Охридска Архиепископија.[уреди]

Литература за најстарију црквену историју јужних Словена штампана је у мојој књизи Хришћанска Православна Црква (Београд 1920) стр. 200. IV. 1–22.

1. H. Gelzer, Der Patriarchat von Achrida, 1902.

2. Ст. Новаковић, Охридска архиепис. у поч. XI. в. — Глас 76.

3. Б. Прокић, Први охридски архиепископ Јован. — Глас 88.

4. Б. Прокић, Постанак охридског патријархата. — Глас 90.

5. И. Ивановъ, Български старини из Македония. 1908.

IV. Св. Симеун и Св. Сава.[уреди]

1. К. Живковић, Житіе святих сербских Симеона и Сави, 1794.

2. Ђ. Даничић, Живот Св. Сим. и Св. Саве, од Доментиана, 1865.

3. Ст. Новаковић, Земљиште рада Немањина.— Год. 1.

4. Љ. Јовановић, Прилошци хронолог. живота Ст Немање и Св. Саве. — Глас 64.

5. Љ. Ковачевић, Неколико питања о Ст. Немањи. — Глас 58.

6. Д. Анастасијевић, Отац Немањин, 1904.

7. Д. Анастасијевић, Година смрти. Немањине, 1911.

8. М. Милојевић, Правила Св. Сим. срп. из вучит. пролога. — Гл. 32.

9. Ј. Ивановић, Свети Сава. — Лет. 8.

10. Д. Нешић, Живот Св. Саве првог архиеп. српског. — Гл. 8.

11. Н. Ружичић, Свети Сава, 1879.

12. Г. Поповић, Похвална реч Св. Сави. — Гл. 8.

13. Ђ. Даничић, Посланица Св. Саве... из Јерусалима, 1872.

14. Ст. Новаковић, Писмо Св. Саве од 1193. г. — Гл. 25.

15. Н. Дучић, Свети Сава. — Глас 39.

16. С. Вуловић, О књижевном раду Св. Саве, 1895.

17. А. Гавриловић, Свети Сава, 1900.

18. М. Веселиновић, Св. Сава школ. патрон у Срба. — Бр. 12 и 13

19. Ј. Вучковић, Свети Сава, 1902.

20. П. Швабић, Свети Сава. — Гл. Ц 1902.

21. Д. Ковачевић, Св. Сава као проповедник. — Гл. Ц 1901.

22. И. Руварац, Одломак... о главним моментима у животу Св. Саве. — Лет. 208.

23. Nilles-Hoffer, War Ezbischof Sava I. katholich? — Zeit 1900.

24. И. Пальмовъ, Иторич. взглядъ на начало автокеф. серб. церкви, 1891.

25. И. Пальмовъ, Новыя данныя о6ъ учрежденіи серб. архиеписк. Св. Саввою, 1892.

26. D. Ružić, Die Bedeutung des Demetrios Chomatianos, 1893.

27. М. Дриновъ, О нѣкотор. трудахъ Хоматіана. — В. В. 1894. и 1895.

28. Ст. Новаковић, Протест Димитрија Хоматијана. — С. С. 1905.

29. В. Николић, Ст. Првовенчани... књижевник XIII. в., 1897.

30. Љ. Ковачевић, Жене и деца Ст. Првовенчанога. — Глас 60.

V. Архиепископија и Патријаршија Пећска.[уреди]

1. П. Римскій, Краткое опис. серб. патріараха. — Лет. 1838.

2. Л. Мушицки, Сказаніе о житіи архіепіскоповъ всея серб. и помор. земли. — Гл. 1854. г.

3. Ст. Станојевић, Хронологија срп. архиепископа. — Лет. 184.

4. Ј. Гавриловић, Простор Српске Патријаршије. — Гл. 9.

5. Ј. Гавриловић, О нашим пећским патријарсима. — Гл. 19.

6. М. Милојевић, Општи лист Патријаршије Пећске. — Гл. 35.

7. Ст. Веселиновић, Пећска катедра, 1890.

8. И. Руварац, О Архиепископији Пећској. — Лет. 150.

9. И. Руварац, О каталозима пећских патријараха. — Гл. 23.

10. K. Jireček, Der Grossvezier M. Sokolović und die serb. Patriarchen... — A. Ph. 9.

11. I. Ruvarac, Nochmals M. Sokolović u. die serb. Patr. — A. Ph. 10.

12. И. Руварац, О пећским патр. од Макарија до Арс. III. — И. 1888.

13. Ј. Томић, Пећски патријарх Јован и покрет Хришћана, 1903.

14. Ст. Димитријевић, Одношаји пећских патријараха с Русијом. — Глас 58 и 60.

15. Ст. Димитријевић, Прилози расправи: Одношаји. — Сп. 38.

16. Ст. Димитријевић, Документи односа између Срп. Цркве и Русије. — Сп. 39.

17. И. Каптаревъ, Пріѣздъ въ Москву... серб. іерарховъ. Тв.-П.

18. Ј. Томић, Десет год. из истор. Срп. Народа и Цркве под Турцима. — Гл. Ц. 1902.

19. Ј. Томић, Патријарх Арс. III. према Млеч. и ћесару. — Глас 70.

20. И. Руварац, Одломци о грофу Ђ. Бранк. и А. Црнојевићу, 1896.

21. Р. Грујић, Писма пећ. патријар. из 18. в. — Сп. 51.

22. И. Руварац, Повеља патријарха Мојсеја рашком митрополиту А. Јовановићу. — Сп. 37.

23. И. Руварац, Бегство патр. Арсенија IV. — Гл. 23.

24. И. Руварац, Мемоари В. Бркића о Балк. Полуост. — Сп. 10.

25. Р. Грујић, Седам писама нефц. патријарха В. Бркића. — Сп. 51.

26. Ст. Новаковић, Црквени војвода. Остатак пећ. патријарашке хрисовуље у једном обичају. — Год. 11.

27. В. С. Д., Дал’ су били Срби или Грци митрополити, што су молили за укидање флех. Патријаршије? — Гл. И. 1886.

28. Ђ. Вукићевић, Пећски патријарх и Певска Патријаршија, 1894.

29. Ђ. Вукићевић, Да ли се Пећска Патријаршија 1767. канонички укинула...?, 1904.

30. Д. Руварац, О укинућу Пећске Патр. и њеном наслеђу, 1904

31. В. Прибићевић, Акта о укидању Пећске Патр. — Б. Г. 1905.

32. Н. Радојчић, Споменици о укидању Пећске Патр. — Б. Г. 1909.

33. И. Јастребов, Подаци за историју Срп. Цркве. — Гл. 40 и 42.

34. Ђ. Даничић, За цркв. истор. српску из рукоп. 17. в. — Гл. 11.

35. М. Милићевић, Прилози за историју Рашке Митроп. — Сп. 10.

36. И. Руварац, Рашки епископи и митрополити. — Глас 62.

37. П. Срећковић, Чин братотворенију, побратимству. — Гл 63.

38. Н. Ружичић, Обред исповед. вере и прокл. јеретика. — Сп. 13.

39. Р. Грујић, Наредбе Душ. Зак. против иновераца. — В. Ц. 1900.

40. Р. Грујић, Наредбе Душ. Законика о браку. — С. С. 1900.

45. Р. Грујић, Immunitas realis старе срп. цркве. — Гл. Ц. 1900.

46. Р. Грујић, Privilegium canonis у старој срп. држави. — В. Ц 1901.

47. М. Спасић, Нешто о нашој Цркви под Турцима. — Гл. 1.

48. Ч. Мијатовић, Пре триста година. — Гл. 36.

49. Ј. Томић, Пре три столећа, 1894.

50. Ј. Томић, О устанку Срба у Банату 1594., 1899.

51. М. Јовановић, Поглед на културу Ислама у наш. нар. — Лет. 134.

52. Ј. Васиљевић, Остаци срп. цркава у Куман. Реци. — Год. 14.

53. C. Jireček, Staat u. Gesellschaft im Mittelalterl. Serbien I.–III. 1914.

54. J. Cvijić, La Péninsule Balcanique, 1918.

55. St. Stanoyévitch, La civilis. du Peuple Serbe au M. Age, 1919.

VI. Рим и Срби.[уреди]

1. Св. Никетић (превод), Насртање римских папа на Цркву Српску и Хрватску. — Гл. 23.

2. K. Vojnović, Crkva i država u Dubr. Republici. — Rad 121.

3. Д. Поповић, Одношаји краља Милутина... према римским папама. — В. Ц. 1895.

4. Д. Поповић, Улога српских владара у борби папства с православљем. — В. Ц. 1896.

5. G. Marković, Gli slavi ed i papi I.–II., 1897. (Хрв. превод 1905.).

6. Д. Поповић, Насртаји папства на Босанску Цркву за бана Матије Нинослава, 1901.

7. J. Marković, Dukljansko-barska metropolija, 1902.

8. П. Косовић, Жупа Конавли у историји града Дубровника. — Год. 27 и 28.

9. M. Faber, Das Recht des Erzbischofs von Antivari auf den Titel Primas von Serbien. — W. M. 11.

10. Ст. Станојевић, Борба за самосталност католичке цркве у Немањићској држави, 1912.

11. Н. Милаш, Стон у средњим вијековима, 1914.

12. F. Rački, Pismo prvovenč. kralja... papi Honoriju III. 1222. — Ст. 7.

13. И. Јастребов, Садржај фермана католич. свештенству према митрополитима херцеговачком и босанском. — Гл. 48.

14. M. Batinić, Djelovanje Franjevaca u Bosni i Herc. I.–III., 1881–1887.

15. J. Vladić, Uspomene o Rami i ramskom franjev. samostanu, 1882.

VII. Богомили.[уреди]

1. Б. Петрановић, Богомили, црква босан. и крстјани, 1867.

2. F. Rački, Bogomili i Patareni. — Rad 7, 8 i 10.

3. Г. Анђелић, Патарени у Босни и Херцеговини. — Бес. 1868.

4. С. Косановић, Биљешке о Богомилима. — Гл. 37.

5. Д. Илић, Српска демократија у Сред. Веку (Богум.). — Лет. 1890.

6. Ć. Truhelka, Testamenat gosta Radina. — Гл. М. 1911.

VIII. Светитељи.[уреди]

1. С. Живановић, Правила молебная святыхъ србскихъ... (Србљак Римнички 1761., — Московски 1765.).

2. Митрополит Михаил, Србљак Београдски 1861.

3. Ђ. Даничић, Службе Србима свецима. — Вид. 1862–3.

4. Еписк. Гермогенъ, Свитые южныхъ славянъ, 1899².

5. (Аноним), Слике из живота Срба светаца. — Хр. В. 1882.

6. М. Јакшић, Срби свеци, 1899.

7. И. Руварац, Прилошци агиолошки. — С. С. 1898.

8. Д. Руварац, О Св. Јовану Владимиру, 1892.

9. П. Срећковић, Св. Димитрије и солунски Словени. — Гл. 18.

10 Ст. Новаковић, Живот Јована Рилског. — Гл. 22.

11. Ст. Новаковић:, Живот Јоаћима Сарандапорског. — Гл. 22.

12. Ј. Васиљевић, Св. Прохор Пчињски и његов манастир. — Год. 20.

13. М. Зечевић, Живот и владавина Стевана Дечанског I. 1903.

14. Г. Поповић, Свети Урош Пети, последњи цар српски. — Гл. 11.

15. И. Руварац, Житије цара Уроша од Пајсија патр. — Гл. 22.

16. И. Руварац, О Кнезу Лазару. — Стр. 1887.

17. И. Руварац, Повесна слова о кн. Лазару, десп. Ст. Бранковићу и кн. Ст. Штиљановићу. — Лет. 1874.

18. Ђ. Даничић, Житије Св. Ромила. — Гл. 9.

19. П. Сырку, Монаха Григ. житіе преп. Ромила. — Пам. пис. 1900.

20. Ђ. Даничић, Св. Ђурађ Кратовац, 1866.

21. Ст. Новаковић, Служба и живот Св. Ђ. Кратовца. — Гл. 21.

22. В. Јагић, Додатак служби и животу Св. Ђ. Кратовца. — Гл. 40.

23. Д. Руварац, И још нешто о жив. Св. Ђ. Кратовца. — Год. 13.

24. И. Павловић, О Св. Луци и пренашању у Србију. — Гл. 51.

25. Ст. Новаковић, Апокрифно Житије Св. Петке. — Сп. 29.

26. М. Милојевић, Правила Св. Петке – Параскеве срп. — Гл. 31.

27. А. Вукомановић, Живот архиеп. Максима. — Гласник 11.

28. Н. Грујић, Из живота Св. Максима и м. Ангелине. — С. С. 1905.

29. Д. Витковић, Прилог служби и жит. Св. Максима. — Б. Г. 1908.

30. Ст. Новаковић, Живот Св. Василија Новог. — Сп. 29.

IX. Манастири.[уреди]

1. Д. Аврамовић, Описаніе древностей србски у Св. Гори, 1847.

2. Архим. Леонидъ, Описаніе серб. Лаври Хиландара, 1871.

3. С. Хиландарац, Историја и опис манаст. Хиландара, 1894.

4. H. Gelzer, Vom heiligen Berge und aus Makedonien, 1905.

5. Petit et Korablev, Actes de Chilandar I.–II., Б. Б. 17. — П. 1 и 2.

6. Ј. Шафарик, Типик Св. Саве за Хиландар. — Гл. 20.

7. Архим. Леонидъ, Типик или Устав... Хиландара. — Гл. 42.

8. Епископ Димитрије, Типик Хиландарски. — Сп. 31.

9. В. Јагић, Типик Хиландарски и његов грчки извор. — Сп. 34.

10. Ђ. Даничић, Типик Св. Саве за Ораховицу, 1866.

11. К. Јиречек, Типик Св. Саве за ман. Студеницу. — Гл. 40.

12. Д. Давидовић, Жича Монастырь у Сербіи. — Лет. 1882.

13. В. Петковић, Жича. — В. Ц. 1911.

14. И. Путниковић, Манастир Жича. — Гл. Ц. 1910.

15; И. Радонић, Три старине манастира Милешеве. — Ист. 1905.

16. Ст. Новаковић, Манастир Бањска. — Глас 32.

17. Г. Јуришић, Дечански Првенацъ, 1852.

18. С. Ристић, Дечански Споменици, 1864.

19. М. Милојевић, Дечанске хрисовуље, 1880.

20. Босанска влада, Светостефански хрисовуљ, 1890.

21. Љ. Ковачевић, Светостефанска хрисовуља. — Сп. 4.

22. Ђ. Даничић, Хрисовуља краља Стефана Трескавцу. — Гл. 13.

23. Ст. Новаковић, Хрисовуља Душана м. Трескавцу. — Гл. 41.

24. Н. Ружичић, Развалине ман. Св. Арх. Михаила. — В. Ц. 1894.

25. Ј. Радонић, Када је ударен темељ... Душановој цркви Арханђела Михаила. — Лет. 180.

26. П. Костић, Манастир Св. Марка. — Год. 30.

27. Ст. Новаковић, Пшињски поменик. — Сп. 29.

28. Ст. Симић, Лесновски манастир, 1913.

29. Ч. Марјановић, Марков манастир, 1914.

30. Ч. Марјановић, Манастир Св. Јована Бигорског, 1915.

З0. а. М. Веселиновић, Бигорски и шишевски поменици. — Сп. 10.

31. В. Трпић, Манастир Св. Тројице у призрен. округу. — Год. 28.

32. П. Лавровски, О манастиру Раваници. — Гл. 12.

33. Ј. Симовић, Опис манастира Манасије, 1866.

34. А. Гавриловић, Зашто се Ресава назива Манас. — Гл. Ц. 1909.

35. A. Gavrilović, O imenu Resave–Manasije... — Rad 184.

36. А. Богдановић, Разни печати м. Раван. и Манас. — С. С. 1906.

37. М. Милићевић, Скит св. великом. Ђорђа. — Год. 20.

38. М. Милићевић, Манастир Каленић. — 1897.

39. Ст. Новаковић, Манастир Убожац. — Глас 86.

40. А. Пејатовић, Списак фермана etc. y м. Св. Тројице. — Сп 39.

40. а. П. Костић, Поменик м. Св. Тројице код Призрена. — Сп. 49.

40. б. П. Костић, О манаст. Војсиловици на Косову. — Сп. 49.

41. Ј. Радонић, Епистолар м. Продрома (Слепче) из 16. в. — Сп. 49.

42. И. Руварац, О богород. манас. у Радешину у 15. в. — Под. 20.

43. М. Веселановић, Јашуњски манастири. — Год. 29.

44. Ј. Чупић, Манастир Чокешина. — В. Ц. 1900.

45. М. Милићевић, Земље манастира Благовештења. — Сп. 19.

46. Ј. Шафарик, Два писмена споменика ман. Раковице. — Гл. 20.

47. П. Срећковић, О манастирима Винчи и Сланцима. — Сп. 19.

48. И. Руварац, Прилошци и грађа за повест о српским манастирима. — Стар. 1888. и 1889.

49. Ј. Чупић, Црква Дреиовачка. — В. Ц. 1004.

50. П. Швабић, Манастир Суково. — Гл. Ц. 1902.

51. М. Милићевић, Манастири у Србији. — Гл. 21.

52. Ј. Веселић, Опис манастира у Србији, 1867.

53. С. Дечанац, Манастири у Краљевини Србији, 1899.

54. Б. Јовановић, Ман. непокрет. имање у Србији. — Гл. 62 и 64.

55. Ф. Радичевић, Пивски ман. и његове знаменитости. — Пр. 1890.

56. М. Дожић, О настојатељима манастира Мораче. — Пр. 1901.

57. Ф. Радичевић, О Врањанском манастиру. — Пр. 1892.–3.

58. Ф. Радичевић, О манастиру Ћелији Пиперској.— Пр. 1892.–3.

59. А. Јовичевић, Опис манастира Добриловине. — Пр. 1898.

60. Л. Нинковић, Опис манастира Добрићева. — Пр. 1899.

61. Л. Нинковић, Опис манастира Косијерова. — Пр. 1899.

62. Л. Нинковић, Рушевине ман. Св. Петра и Павла. — Пр. 1900.

63. Л. Нинковић, Цркве у предграђу Требиња. — Пр. 1900.

64. М. Црногорчевић, Ман. Савина у Боци Которској. — В. Ц. 1901.

65. Т. Поповић, Манастир Савина, 1909.

66. Г. Петрановић, Повѣстъ о ман. Драговићу, 1859.

67. V. Ćorović, Die Herzegowinischen Klöster... — W. M. 13.

68. М. Ђуковић, Манастир Св. Тројице Тавна. — Ист. 1898.

69. Р. Симоновић, Ман. Житомислић. — Лет. 168 и 169.

70. I. Ruvarac, Das Kloster Ozren. — A. Ph. 1893.

71. И. Руварац, Правосл. манастири у Срему. — Ш. А. К. 1890.

72. Л. Поповић, Срп. правосл. ман. Епар. Вршачке. — С. С. 1899.

73. Р. Грујић, Прилошци истор. банат. манаст. — Б. Г. 1905.-1906.

74. И. Зеремски, Српски манастири у Банату, 1907.

75. Ј. Szentkláray, A szerb monosteregy házak... 1908.

76. Д. Руварац, Опис фрушк. манастира 1753. — С. С. 1903., 1904.

77. Д. Руварац, Радња срп. јерархије 1874. око повраћања манастира Ходоша. — Б. Г. 1902.

78. В. Ракић, Историја манастира Фенека, 1799.

79. Ј. Милковић, Повѣть о общежител. монаст. Войловицѣ, 1801.

80. Д. Крстић, Спомен древности фрушк. м. Крушедола, 1840.

81. С. Петковић, М. Крушедол од 1754.–1774. — С. С. 1905, 1906.

82. И. Радич, Повест о манаст. Хопову, 1847.

83. Д. Руварац, О манастиру Рачи и Беочину. — Сп. 33.

84. М. Ђорђевић, Историја манастира Ковиља, 1891.

85. В. Красић, Манастир Грабовац. — Лет. 158.–160.

86. С. Попић, Манастир Раваница — Врдник, 1899.

87. М. Милићевић, Из Фрушке Горе. Ман. Гргетег и Раковац. — Год. 20.

88. Т. Остојић, Циркулари митр. П. Ненадовића манастирима. — С. С. 1907.

89. —— Монашеска Правила 1777., в. Глас 80.

90. Д. Руварац, Правила за калуђере... — Јавор 1887.

91. Ђ. Рајковић, О манастиру Марчи. — Лет. 123.

92. Р. Грујић, Пропаст манастира Марче. — К. С. 1908.

93. В. Красић, Манастир Лепавина. — Лет. 158 и 159.

94. Д. Витковић, Прилог историји манас. Лепавине. — Б. Г. 1909.

95. Д. Витковић, Записи манастира Лепавине. — Б. Г. 1907.

96. Р. Грујић, О манастиру Кутини-Бршљанцу. — Б. Г. 1907.

97. Д. Витковић, Манастир Кутина-Бршљанац. — Б. Г. 1910.

98. В. Красић, Опис манастира Пакре. — Ст. 1886.

99. Л. Богдановић, Старине ман. Пакре. — Ист. 1899.

100. В. Красић, Опис ман. Ораховице. — Лет. 143.

101. Р. Грујић, Одношаји светог. ман. с митр. Карловач. — Сп. 51.

102. Р. Грујић, Прилошци за истор. одношаја карл. митрополита са Истоком и Св. Гором. — Сп. 51.

103. М. Веселиновић, Српске калуђерице. — Глас 80.

104. В. Марковић, Православно монаштво и манастири у средњевеков. Србији, 1920.

X. Књижевност и Просвета.[уреди]

1. P. Šafarik, Geschichte der südslaw. Literatur I.–III., 1864–1865.

2. V. Jagić, Historija književnosti naroda hrv. i srpskoga I. 1867.

3. Ст. Новаковић, Историја српске књижевности, 1871².

4. D. Šurmin, Povjest književnosti hrvatske i srpske, 1898.

5. M. Murko, Geschichte der altern südslawischen Literaturen, 1908.

6. А. Гавриловић, Историја срп. и хрват. књижевности, I. 1910.

7. П. Поповић. Преглед српске књижевности, 1920³.

8. Ст. Новаковић, Први основи словен. књижев. међу балкан. Словенима. Легенда о Владимиру и Косари, 1893.

9. Ст. Станојевић, О склопу Немањине биографије од Ст. Првовенчанога. — Глас 49.

10. П. Срећковић, Творенија Доментијана и Теодосија. — Сп. 32.

11. St. Stanojević, Die Biographie Stefan Lazarevićs von Konst. dem Philosophen als geschichtsquelle. — A. Ph. 1896.

12. Св. Вуловић, Белешке о архиепископу Никодиму. — Гл. 43.

13. Вл. Николић, Архиепископ Данило II., 1898.

14. А. Гавриловић, Питање о склопу Немањине биографије од Ст. Првовенчанога. — Глас 55.

15. Д. Ковачевић, Данило II. архиеп. као проповедник — Гл. Ц. 1901.

16. Д. Ковачевић, Јевстатије I. арх. као проповедник. — Гл. Ц. 1901.

17. Д. Ковачевић, Св. Арсеније I. архиепископ као проповедник. — Гл. Ц. 1901.

18. Д. Ковачевић, Срби митрополити и црквени писци у Русији. — Гл. Ц. 1902., 1903.

19. П. Срећковић, Григ. Цамблак митроп. кијевски. — В. Ц. 1895.

20. И. Некрасов, Пахомије Србин писац XV. в. (Превео Д. Прица). — Глас И. 1886.–7.

21. Љ. Стојановић, Мирослављево јеванђеље. — Сп. 20.

22. Ст. Новаковић, Језик Старе Српске Цркве. — Хр. В. 1889.

23. П. Срећковић, Зборник попа Драгоља. — Сп. 5.

24. В. Вукосавић, Стари студенички Зборник. — Сп. 38.

25. П. Срећковић, Зборник митропол. Михаила. — Сп. 15.

26. Ј. Васиљевић, Маћедонски Зборник прошлог века. — Сп. 31.

27. Н. Дучић, Крмчија Морачка, 1877.

28. Н. Ружичић, Лепавинскн Цароставник. — Сп. 38.

29. Ј. Васиљевић, Бугарски Зборник писан у Сланцима. — Сп. 49.

30. Ст. Новаковић, Матије Властара Синтагмат, 1907.

31. М. Сперански, Историска палеја. — Сп. 16,

32. Н. Ружичић, Стари срп. рукопаса у Југосл. Акад. — Сп. 38.

33. Р. Грујић, Из лектире наших праотаца. — Ист. 1910.

34. В. Ћоровић, Апокриф о другом доласку И. Христа. — Сп. 49.

35. В. Јагић, Разум и филозоф. из срп. књиж. старина. — Сп. 13.

36. И. Каратаевъ, Описаніе славенно-русскихъ книгъ, напечатаннихъ кирилов. буквами, 1883.

37. Св. Вуловић, Опис словен. рукоп. Софиј. Библиотеке. — Сп. 37.

38. Љ. Стојановић, Каталог рукописа и старих штампаних књига у Срп. Краљ. Академији, 1902.

39. Вл. Красић, Псалтир В. Вуковића од г. 1546. — Глас И. 1888.

40. Љ. Стојановић, Прилози ка библиографија старих српских штампаних књига. — Глас. 66.

41. Ђ. Рајковић, Грађа за истор. штампарија у Срба. — Лет. 117.

42. И. Руварац, О цетињској штампарији... — Глас 40.

43. V. Jagić, Der erste Cetinjer Kirchendruck vom Jahre 1494. — Denk, ph. h. cl. 43.

44. Љ. Стојановић, Старе српске штампарије. — С. К. Гл. 1902.

45. М. Вукићевић, Школе у држави Немањића. — Год. 18.

46. Ђ. Даничић, Тајна буквица у старим рукописима. — Гл. 11.

47. Д. Костић, Тајно писање у споменицама српским. — Глас 53.

48. T. Ostojić, Eine serbischen geheimschrift... — A. Ph. 14.

49. Д. Костић, Тајно писање у јужнословен. ћириловским споменицима. — Глас 92.

50. С. Петковић, Опис рукописа ман. Крушедола, 1914.

XI. Уметност.[уреди]

1. Ф. Каниц. Византијски споменици по Србији, 1862 (Превео А. Сандић).

2. F. Kanitz, Über alt-und neuserbische Kirchenbaukunst, 1864.

3. Валтровић и Милутиновић, Извештајио археол. истраживањима од 1872.–1885. — Гл. 36, 41, 44, 46, 47, 48, 52, 53 и 64.

4. M. Waltrowits, О Πρόδρομος. Mittheilungen über neuere Forschungen auf dem gebiete serbischer Kirchenbaukunst, 1878.

5. М. Валтровић, Старе срп. цркв грађевине. — С. И. Н. 1881.

6. М. Валтровић, Манастири Руденица, Студеница и Дренча. — С. И. Н. 1881. и 1882.

7. Д. Милутиновић, Ман. Јовање под Кабларом. — С. И. Н. 1882.

8. М. Валтровић, Поглед на стару срп. архитектуру. — Глас 17.

9. М. Валтровић, Кратка реч о неким старим срп. црквеним споменицима. — Б. К. 1898.

10. Ђ. Стратимировић, О прошлости и неимарству Боке Которске. — Сп. 28

11. E. Eitelberger, Die mittelalterl. Kunstdenkmale Dalmatiens, 1884.

12. П. Милюковъ, Христіанскія древности западной Македоніи. — И. А. И. 1899.

13. Ch. Diehl, Manuel de l’art byzantin, 1900.

14. А. Стефановић, Стара срп. цркв. архитектура. — С. К. Гл. 1903.

15. П. Покрышкинъ, Православная церковная архитектура XII–XѴIII ст. въ нынѣш. серб. королевствѣ, 1906.

16. В. Петковић, Жича. — Старинар 1906., 1907. и 1909.

17. Б. Николајевић, О српској црквеној архитектури. — Дело 1907.

18. Н. Кондаковъ, Македония. Археологическое путешествіе, 1909.

19. G. Bals, Une visite à quelques églises de Serbie, 1911.

20. G. Millеt, L’ancien art serbe. — Revue d’art ancien 1917.

21. D. Pétroviévitch, Les cathédrales de Serbie, 1917.

22. M. Pupin — T. Jackson, Serbian Orthodox Church, 1918.

23. G. Millet, L’ancien art serbe. Les églises, 1919.

24. М. Валтровић, Православност у данашњем живопису у Србији, 1886.

25. Ј. Вучковић, Главни мом. из истор. хришћ. ставрографије, 1889.

26. Г–ч, Нешто о неправославности неких икона. — С. С. 1891.

27. Л. Богдановић, Срби сликари. — С. С. 1900., 1901., 1902. и 1905.

28. Еп. Димитрије, Икона Јована Матије Басарабе. — Сп. 32.

29. В. Петковић, Иконографија ман. цркава у Србији. — Н. И. 1906.

30. В. Петковић, Фреске из унутр. нартекса цркве у Каленићу. — Стар. 1908.

31. I. Strzygowski, Die Miniaturen des serbischen Psalters d. Bibl. in München — Denk. ph. h. cl. 62.

32. Б. Петковић, Српска уметност у Охриду. — 3. С. Н. 6р. 16., 1918.

33. Ст. Новаковић, Звона градачка. — Гл. 41.

34. М. Валтровић, Стара српска звона. — С. И. Н. 1881.

Б. САВРЕМЕНА СРПСКА ЦРКВА.[уреди]

I. Митрополија Карловачка.[уреди]

1. F. Taube, Historische u. geograph. Beschreibung des Königreiches Slavonien und Herzogthums Syrmien I.–II., 1777.

2. J. Csaplovics, Slavonien u. zum Theil Croatien I.–II., 1819.

3. А. Стоячковићъ, Черте живота народа србскогъ, 1849.

4. A. Stojacskovics, Ueber die staatsrechtlichen Verhältnisse der Serben in der Wojwodina, 1860.

5. K. Czoernig, Ethnographie der österreichischen Monarchie I.–III., 1855.

6. J. Subotić, Darstellung der Rechtsverhältnisse der serb. Nation in Ungarn, 1849.

7. J. Jireček, Actenmässige Darstellung der Verhältnisse der griechisch-nichtunirten Hierarchie, 1861.

8. Г. Витковић, Споменици из будимског и пештанског архива. — Гл. 2. од. 3, 4, 5 и 6.

9. Т. Живковић, Српска Народна Црква, 1868.

10. Г. Витковић, Критички поглед на прошлост Срба у Угарској. — Гл. 25, 28, 30, 37, 38, 39, 43.

11. E. Picot, Les Serbes de Hongrie, 1873. Срп. превод 1883.

12. Ј. Борота, Карловицкая Митр. въ послѣд. 10 лѣтъ. — Х. Ч. 1876.

13. R. Radić, Die Serben in Ungarn, 1875.

14. R. Radić, Die Verfassung der orthodox-katholischen Kirche bei den Serben in Oester.-Ungarn, 1877.

15. R. Radić, Beiträge zur Geschichte der serb. Kirche im 18. Jhdte, 1880.

16. J. Schwicker, Politische Geschichte der Serben in Ungarn, 1880.

17. J. Schwicker, Die Vereinigung der Serbischen Metropolien von Belgrad und Karlovitz 1731., 1881. — Превод у В. Ц. 1894.

18. J. Bidermann, Die Griechisch-Gläubigen u. ihr Kirchenwesen in Oesterreich-Ungarn, 1884.

19. N. Nilles, Symbolae ad illustrandam historiam Ecclesiae Orientalis in terris cor. S. Stephani I.–II., 1885.

20. Г. Витковић, Српски историј. и књижевни споменици. — Гл. 67.

21. Д. Руварац, Постанак и развитак српске цркв. народне автономије. 1899.

22. Г. Бољарић, Листак из повјеснице Срп. Правосл. Цркве у Угарској. — С. С. 1898.

23. Д. Руварац, Срп. Митропол. Карл. око пол. XVIII. в., 1902.

24. M. Cearvich, L’eglise serbe orthodose de Hongrie. — É. O. 1902.

25. Ј. Радонић, Прилошци историји Срба у Угарској, крајем XVII. и почетком XVIII. в. — Лет. 1904.

26. L. Petit, Serborum per Hungariam constitutorum ordinationes ecclesiastice... — C. E. U. XXXIX., 1906.

27. Р. Грујић, Како се поступало са српским молбама на ћесареву двору... — К. М. С. 18, 1906.

28. Ј. Радонић, Прилози за историју Срба у Угарској у XVI., XVII. и XVIII. в. I. — К. М. С. 1909.

29. Д. Посниковић, Писма владике Данила, патр. Арсенија IV. и митроп. П. Ненадовића. — Сп. 17.

30. Т. Мандић, Успомене из нашег црквено-народног живота I–III. — Лет. 204 и К. М. С. 1900.–1902.

31. Ј. Суботић, Живот (Аутобиографија) I.–V. — К. М. С. 1901., 1902., 1905. и 1910.

32. Н. Грујић, Аутобиографија. — Б. Г. 1904 и 1905. Изд. И. Зеремски.

33. П. Руњанин, Аутобиографија. — Б. Г. 1914. Изд. Н. Радојчић.

34. Д. Якшичъ, Изъ церков. исторіи православ. Сербовъ, 1911.

35. St. Stanoyevitch, Le Role des Serbes de Hongrie, 1919.

36. Y. Radonitch, Histoire des Serbes de Hongrie, 1919.

37. X. Жефаровичъ, Привилегіи... народу Іллиріко Рассианскому — дарованныя, 1743.

38. J. Jireček, Die serbischen Privilegien, Verhandlungs-Congresse und Synoden. — Ö. R. 7 и 8.

39. К. Суботић, Уговори Леополда I. и Срп. Народа. — Лет. 184.

40. М. Јакшић, Природа прелаза Срба у Угарску 1690. и привилегије. — Лет. 206.

41. Д. Р., Српске привилегије и правице 1690–1743. — С. С. 1907.

42. Р. Грујић, Где је основ нашим Нар.-црк. Саборима? — Б. Г. 1908.

43. Ђ. Вукићевић, Конгреси овостр. Срба. — Лет. 1861.–1863.

44. Д Руварац, Срп. Нар.-црк. Сабори од 1690. до данас. — Н. В. 1889.

45. Р. Грујић, Први привилег. Нар.-црк. Сабор 1708. — К. Ц. 1908.

46. Ђ. Рајковић, Срп. Нар. Сабор месеца маја 1730. — Лет. 113.

47. Д. Руварац, Протокол о пленипотенцији свјашчених и мирских депутиртов... љета 1735. — Лет. 165.

48. Д. Руварац, Народни Сабор од 1744. — С. С. 1903.

49. М. Јакшић, Два Српска Сабора 1748 и 1749. — Б. Г. 1902.

50. Ђ. Рајковић, Српски Народни цркв. Сабор 1769. — Лет. 114.

51. Аноним, Акта Сабора србскогъ у Темишвару 1790., 1861.

52. К. Ђ. П., Српскій Народ. Саборъ 1839., — 1840.

53. Ј. Ђорђевић, Радња Благовештенског Сабора 1861., — 1861.

54. Ст. Павловић, Српски Народни Сабор 1861., — 1870.

55. Ј. Адамовић, Привилегије Срп. Народа у Угарској и рад Благовешт. Сабора 1872. — Лет. 1872.

56. П. Николић, Народній Саборъ 1864., — 1864.

57. Ст. Павловић, Распуст преображенског Народно-црквеног Сабора 1872. — Лет. 1872.

58. Ђ. Звекић, Расправа угар. сабора 1868. о закон. предлогу источно-православ. цркве, 1868.

59. Д. Руварац, Рад Синодски 1774 и 1775. — С. С. 1903.

60. Д. Руварац, Скуп источно-правосл. архијереја у Бечу 1850.–51. г. — С. С. 1903.

61. В. Бороцки, О епископату сремском. — Лет. 94.

62. И. Руварац, Кратки истор. нацрт еписк. у Срему. — Ш. К. 1884.

63. Р. Грујић, Прилози за историју Срба у Аустро-Угарској у доба патр. Арсенија III. — Сп. 51.

64. Д. Руварац, Прилози за истор. архиепископа и епископа у Митроп. Карловачкој. — Лет. 1899. и 1900.

65. Д. Руварац, Тестаменти владичански. — С. С. 1905.

66. Д. Руварац, Архив за историју Митрополије Карловачке I.–III, 1912.–1914.

67. Д. Витковић, Два писма патријар. Арсенија III. — С. С. 1906.

68. Д. Витковић, Путовање патр. Арс. III. у Хрватску. — Г. Ц. 1906.

69. D. Vitković, Patrijarh Arsenije III. u Pakracu. — St. 37.

70. Р. Грујић, Три писма Леополда I. цариг. патријарсима.— Сп. 51.

71. Ј. Радонић, Исаија Ђаковић, 1910.

72. Ј. Радонић. Гроф Ђорђе Бранковић, 1911.

73. Д. Руварац, Мојсије Петровић митрополит београд. — Сп. 34.

74. Д. Руварац, Исторично-критична црта о Вићент. Јовановићу, 1886.

75. М. Лудајић, О Вићентију Јовановићу. — Глас И. 1888.

76. Д. Руварац, Живот и радња Вић. Јовановића. — С. С. 1893.

77. М. Јакшић, О Вићентију Јовановићу. — Лет. 199–204.

78. М. Јакшић, О Арсен. IV. Јовановићу Шакабенти. — Б. К. 1899.

79. Д. Руварац, Коресподенција патр. Арсенија IV. — С. С. 1907.

80. П. Павловић, Автобиографија. — С. С. 1905. Издао Д. Р.

81. Г. Витковић, Извештај М. Ратковића егзарха. — Гл. 56.

82. Ђ. Рајковић. Митрополит П. Ненадовић. — Глас И. 1884.

83. В. Красић, Две старе синђелије. — Глас И. 1886.

84. Г. Видицки, Патр. Ј. Рајачић и вл. П. Атанацковић. — С. С. 1903.

85. Д. Руварац, Пат. Ј. Рајачић и П. Атанацковић. — С. С. 1903.

86. Д. Р., О животу и раду проте Ј. Ивановића. — Б. Г. 1909.

87. Д. Р., Архимандрит Сава Павишевић. — Б. Г. 1911.

88. А. Драгосављевић, Српски владика у Печују. — Лет. 25.

89. Д. Руварац, Владика јегар. Јефрем Бањанин. — С. С. 1905.

90. П. Атанацковић, Повѣст резиденцціе епископата буд. — 1846.

91. П. Римскій, Животопис. Д. Поповића еп. будим. — Лет. 1857.

92 А. Сандић, Вршачки влад. Т. Несторовић. — С. С. 1891.

93. М. Шевић, Епископи вршачке епархије. — С. С. 1899.

94. М. Протић, Српске цркве у Вршцу. — Б. Г. 1907.

95. А. Ђукић, О прошлости Прав. Цркве у Шајкајшкој. — С. С. 1893.

96. Ђ. Рајковић, Владика А. Радивојевић. — Лет. 127.

97. Д. Руварац, А. Радивојевић владика бачки. — С. С. 1903.

98. И. Руварац, О постанку дијецезе пакрачке. — Ш. П. 1898.

99. Р. Грујић, Грађа за историју Пакрач. Владичан. — Б. Г. 1906.

100. М. Шевић, Записи о смрти пакрачких владика 1743. и 1757. — С. С. 1897.

101. Д. Р., Писма Ј. Путника влад. пакрачког Ст. Станковићу архим. ораховичком. — С С. 1903.

102. В. Красић, Кирил Живковић вл. пакрачки. — Глас И. 1884.

103. Софр. Кириловић, Аутобиографија. — Глас И. 1885.

104. Л. Богдановић, О егзарху Герасиму Радосављевићу. — С. С. 1906.

105. Л. Богдановић, Срп. црква Св. Ђурђа у Вараждину. — С. Ц. 1897.

106. Л. Богдановић, Срп. црква Св. Николе у В. Кањижи. — Б. Г. 1909.

107. Вл. Красић, Епископи зринопољ. и костајнички. Гл. И. 1887.

108. Ђ. Рајковић, Владика Данило Јакшић. — Лет. 134.

109. Ђ. Р., Владика Мојсије Миоковић. — Глас И. 1885.

110. М. Грбић, Карловачко Владичанство I.–III., 1891.–1893.

111. П. Крајновић, Српска Црква на Лици 1400.–1708., 1892.

112. Д. Витковић, Прилог истор. карловач. владич. — Б. Г. 1909.

113. Д. Руварац, Е. Јовановић епископ карлштатски — С. С. 1904.

114. Р. Марковић, Правосл. срп. парохија у Инђији, 1901.

115. Ј. Козобарић, Правосл. срп. парох. у Илоку, 1909.

116. Ј. Козобарић, Правосл. срп. напоx. y Грку, 1911.

117. В. Теофанонић, Правосл. срп. парох. у Чуругу, 1901.

118. М. Вујић, Правосл. срп. парох. у Добрици, 1902.

119. Д. Николић, Правосл. срп. парох. у Срп. Крстуру, 1909.

120. Н. Барачки, Правосл. срп. парох. у Бега Св. Ђурђу, 1909.

121. M. Szent-Ivany, Disertatio chronologico-polemica de ortu etc. Schismaticis Graeci.... In gratum Unitorum Valahorum, Ruthenorum et Rascianorum sub Corona Hungariae, 1703.

122. J. Fiedler, Beiträge zur Union der Valachen in Slavonien u. Syrmien. — A. G. 37.

123. J. Schwicker, Zur Geschichte der kirchl. Union in der Croatischen Militergrenze. — A. G. 52.

124. Ђ. Рајковић, Жумберачка Унија. — Ј. 1875.

125. N. Nilles, Über die griech.-kathol. Diöcese Svidnica. — Zeit. 1884.

126. М. Грбић, Унија у Тржићу и погиб. попа Н. Гаћеше. — И. 1888.

127. Ј. Вучковић, Прилог истор Правосл. Цркве у Варажд. Генералату. — И. 1888.

128. Д. Руварац, Хрват.-северинско владичанство.— С. С. 1905.

129. Р. Грујић, Прилози историји одношаја наших с Румунима. — С. С. 1905.–1906.

130. Р. Грујић, Борба Срба са унијаћењем Румуна у Вел. Варад. Епархији. — С. С. 1906.

131. Д. Витковић, Једно писмо марчан. владике Павла Зорчића. — С. С. 1907.

132. Н. Кукић, Унија у Поганцу, 1900.

133. М. Соларић, Унија у Вел. Писаници. — Б. Г. 1905.

134. Н. Пешровъ,Историческій взглядъ на взаймныя отнош. между сербами и русскими въ образованіи и литературѣ, 1876.

135. И. Руварац, Шта се покушавало, да се код нас оснује семинарија. — Глас И. 1887.

136. Д. Руварац, Позиви... и одзиви око подизања срп. школа и фондова, 1894.

137. М. Нешковић, Истор. срп. школа у Аустро-Угар., 1897.

138. П. Кулаковскій, Начало русской школы у Сербовъ въ XVIII. в., 1903.

139. Р. Грујић, Српске Школе од 1718.–1739., 1908.

140. Р. Грујић, Прилози за ист. срп. школа у првој пол. 18. в. — Сп. 49.

141. Д. Руварац, Писма М. Суворова и митр. М. Петровића. — Сп. 49.

142. Ј. Вучковић, К питању о светос. школ. свечаности. — С. С. 1904.

143. В. Прибићевић, Срби пит. Кијев. Дух. Академ. — Б. Г. 1905.

144. A. Cuvaj, Građa za povij. školstva Hrv. i Slav. I.–III., 1907.–1911.

145. Р. Грујић, Покушај оснивања једне срп. штампарије у полов. 18. века. — С. К. Г. 25.

146. Р. Грујић, Прилози за истор. срп. штампарија. — Сп. 40.

147. Р. Грујић, Апологија Срп. Народа у Хрв. и Славонији, 1909.

148. Ј. Радонић, Прилошци ист. слов. препорођаја. — Лет. 201–203.

149. Т. Остојић, Српска Књижевност од вел. сеобе до Дос. Обрадовића, 1905.

150. Ј. Скерлић, Српска Књижевност у XVIII. в., 1909.

151. М. Милићевић, Поменик знамен. људи Срп. Народа, 1880.

152. А. Гавриловић, Знаменити Срби XIX. в., 1901–1904.

153. Д. Руварац, Захарија Орфелин.— Сп. 10.

154. Т. Остојић, Доситеј Обрадовић у Хопову, 1907.

155. П. Швабић, Доситеј Обрадовић и његов значај у духов. препорођ. Срба. — В. Ц. 1898.

156. Ј. Рајић, Историја Катихисма. — Н. Б. П. 95.

157. П. Поповић, Јован Рајић. — Глас И. 1885.

158. А. Гавриловић, Јован Рајић. — Гл. Ц. 1900.

159. Д. Руварац, Архим. Јован Рајић, 1902.

160. Ј. Голошијин, Архим. Јован Рајић, 1902.

161. Д. Р., Конзисторијални Катихизис и критика Рајићева на исти. — Б. Г. 1902.

162. Д. Р., Катихизис Синодални за клирикал. школе. — С. С. 1905.

163. В. Јовановић, Гаврило Стефановић–Венцловић, 1911.

164. Ј. Радонић, Писмо А. И. Тургењева митрополиту Ст. Стратимировић и одговор. — Лет. 1904.

165. Р. Грујић, Књижевна писма митроп. Ст. Стратимировића. — Б. Г. 1908.

166. Ђ. Рајковић, Вићентије Ракић. — Глас И. 1884.

167. Д. Николајевић, Просветни рад проте Ј. Милојевића, Б. Г. 1910.

168. Д. Николајевић, Живот и рад Стојана Шобата. — Б. Г. 1911.

169. Т. Кулаковскій, Лукијан Мушицки. — Прев. Ђ. Ђорђевић 1890.

170. Д. Р., Писма Лукијана Мушицког Севаст. Илићу.— С. С. 1905.

171. Д. Р.,Неприлике Л. Мушицког у Плашком. — С. С. 1906, 1907.

172. А. Гавриловић, Новине о Лук. Мушицком. — Сп. 49.

173. В. Ћоровић, Лукијан Мушицки, Лет. 1911.

174. Ђ. Магарашевић, Живот и књиж. рад Н. Грујића. — Рад 156.

II. Митрополија Цетињска.[уреди]

1. Ф. Радичевић, Православна Црква у Црној Гори. — Пр. 1889. и Глас I. 1890.

2. П. Ћупић, Срп. Правосл. Црква у Ц. Гори. — Гл. Ц. 1901.

3. Ф. Радичевић, Кратак поглед на наше свештенство у прошлости и садашњости. — Пр. 1895.

4. М. Драговић, Прил. за ист. Ц. Горе у време владика. — St. 1887.

5. М. Драговић, Три писма влад. Дан. Петровића. — Гл. 63.

6. М. Драговић, Материјал за истор. Црне Г. у време митроп. Данила, Саве и Василија Петровића. — Сп. 25.

7. М. Медаковић, Владика Данил, 1896.

8. Г. Јакшић, Зетски митрополит Данило I., 1896.

9. А. Јовићевић, Значај Бадње вечери 1702. г. — Л. 1895.

10. Ј. Томић, Бадње вече и истрага потурица 1709. — 1901

11. И. Руварац, Владике цетињско-зетске и црногорске. — Пр. I.

12. И. Руварац, Камичци и пролошци за Зетски Дом. — Пр. 1893.

13. И. Руварац, Montenegrina. — Б. К. 1897., 1898².

14. М. Јастребов, Јепископија Зетска. — Гл. 48.

15. М. Јастребов, О срп. црквама у Скадар. Округу. — Гл. 48.

16. М. Драговић, Митрополитъ черног. В. Петровичь. — Х. Ч. 1882.

17. М. Драговић, Митрополит Василије Петровић, 1884.

18. Д. Руварац, О Васил. Петровићу владици црногор. — Сп. 33.

19. Ј. Томић, О истор. Црне Горе митроп. Вас. Петровића.— Ст. 23.

20. Ј, Томић, О митроп. Василију Петровићу. — Глас 88, 90 и 94.

21. М. Драговић, Из временâ владике Петра I. — Гл. 55.

22. М. Драговић, Преписка влад. Петра II. са Аустријом. — Гл. 73.

23. Л. Томановић, Петар II. Петровић-Његош као владалац, 1896.

24. Д. Миковић, Митрополит Висарион Љубиша. — Глас И. 1886.

25. Д. Миковић, Иларијон Рогановић црногор. митр. — С. С. 1891.

III. Митрополија Београдска.[уреди]

1. Митр. Михаило, Правосл. Срп. Црква у Књажев. Србији, 1874.

2. Д. Павлопић, Администр. и цркв. политика аустријска у Србији од 1718–1739. — Глас 62.

3. Р. Грујић, Прилози за истор. Србије у доба аустриј. окупације. — Сп. 52.

4. Д. Руварац, Митрополија Београдска око 1735. — Сп. 42.

5. М. Милићевић, Белешке о неким нуријама и манастирима у Србији. — Сп. 37.

6. Ст. Новаковић, Белешке к историји Шапца и шабачке владичан. столице. — Год. 9.

7. Ст. Новаковић, Још један прил. к истор. ваљев. митр. — Год. 11.

8. Д. Анастасијевић, Писмо цар. патр. Константија о афтокефалности Срп. Цркве 1832. — Сп. 49.

9. П. Швабић, К питању о автоном. Српске Цркве. — Гл. Ц. 1903.

10. Н. Дучић, Васељенска Патријаршија и срп. црк. питање, 1897.

11. П. Швабић, Антим митроп. београдски. — Гл. Ц. 1903.

12. П. Швабић, Герасим Домнин митроп. шабачки. — Гл. Ц. 1906.

13. М. Вукићевић, Методије митроп. београдски. — Гл. Ц. 1900.

14. М. Вукићевић, Леонтије Ламбровић беогр. митр. — Гл. Ц. 1901.

15. Љ. Митровић, Мелентије Никшић еп. шабачки. — В. Ц. 1910.

16. М. Милићевић, Хаџи Дина дворски прота (1806.† 1860.) — К. 1902.

17. М. Вукићевић, Владика нишки Мелентије. — В. Ц. 1900.

18. В. Вујадиновић, Ст. Јовановић арх. ман. Троноше. — В. Ц. 1900.

19. Ј. Вујић, Путешествије по Србији I.—II. — С. К. З. 69 и 72.

20. А. Илић, Петар Јовановић митроп. београдски. — X. В. 1911.

21. П. Швабић, О постанку београд. Богословије. — Гл. Ц. 1903.

22. Д. Алексијевић, Прилози за ист. Срп. Цркве. — В. Ц. 1909. и 1910.

23. М. Ивановић, Из цркв. ист. Срба у Турској 18. и 19. в., 1902.

24. П. Балкански, Српски народ у Скопљан. Епар. — Дело 1899.

25. П. Орловић, Скопљанско владичанско питање, 1902.

26. А. Каменковић, Грађа за ист. срп. скопске митр. — В. Ц. 1903.

27. Ђ. Несторовић, Србија и Ватикан. — Гл. Ц. 1902.

28. Св. Никетић, Катедре јепархија у Србији. — С. С. Б. 1874.–5.

29. М. Веселиновић, Рашко-призрен. и скендериј. митропол. Мелентије. — Год. 22.

30. Н. Божић, Грађа за ист. цркв. беседниш. у нас. — В. Ц. 1900.

31. Државни Календар Краљевине Србије за 1914. г.

IV. Црква у Далмацији и Боци Которској.[уреди]

1. Н. Милаш, Списи о истор. правосл. Цркве у Далмацији I. 1899.

2. Н. Милаш, Православна Далмација, 1901.

3. Н. Милаш, Правосл. црква у Дубров. у 18. и почет. 19. в., 1913.

4. Д. Николајевић, Прилошци ист. срп. далмат. цркв. — Б. Г. 1919.

5. Д. Миковић, Срп. правосл. боко-котор. владичанство, 1908.

6. Г. Видицки, Боко-которска епископија и Кипр. Стануловић архим. ковиљски. — С. С. 1906.

7. Ђ. Стратимировић, Правосл. Црква у Боци Которској, 1897.

8. Гер. Зелић, Житије (аутобиограф.), 1823. — I.–II. С. К. З. 36 и 44.

9. Кир. Цветковић, Автобиографија.... 1898. — Изд. Д. Р.

10. А. Симић, Преписка о Унији еп. В. Краљевића, 1863.

11. Ј. Халовацки, Унијаћење у Далмацији. — Глас И. 1888.

12. Ђ. Рајковић, Питање цркве Св. Спиридона у Трсту г. 1757.–1769. — Лет. 119.

13. Љ. Влачић, Збирка законâ etc. у Далмат.-истриј. Епарх., 1906.

V. Црква у Босни и Херцеговини.[уреди]

1. И. Руварац, 0 Дабарској и Дабробосан. Епархији. — Год. 2.

2. Н. Дучић, О јепископијама зетској и дабарској. — Гл. 57.

3. С. Косановић, Преглед биљежака о дабар. еписк. — I. 1898.

4. Д. и Ј. Поповић, Зворничка епарх. и њени митроп. — I. 1904.

5. И. Руварац, О хумским еписк. и херц. митр. — Ш. X. 1901.

6. Ј. Вучковић, Животопис Ђорђа Николајевића, 1898.

7. Д. Руварац, Животопис Ђ. Николајевића митроп. дабробосанског, 1898.