Правда не гине

Извор: Викизворник


Правда не гине

Нешто ми се бјели на сред шера,
На сред шера, на сред Сарајева.
Али ти је снијег на сметове,
Ал' бијеле овце на буљуке,
Ил' Гркиње платно бијељаху 5
А нити је снијег на сметове,
Ни бијеле овце на буљуке,
Ни Гркиње платно бијељаху:
Већ џамију гради Соколовић,
На сред шера, на сред Сарајева; 10
На њој раде до триста мајстора,
Иргатује хиљаду иpгата;
Пред њима је Ђуро неимаре.
Још какав је Ђуро неимаре,
Какав ли је сличан и обичан: 15
На њему је свилена кошуља,
На кошуљи зелена долама,
На долами троје токе сјајне,
Двоје вите, а треће салите,
На ногама ковче и чакшире; 20
Више има под кољеном злата
Него скерлет чохе веденичке;
На глави му крило и челенка,
Која но се на чекpк окреће,
Све у сату осамнаест пута, 25
Те он знаде који вјетар пуше;
Низ плећи му шифке од челика,
Што но чува врата и јунака. —
Још се спрема Соколовић шаша,
Он се спрема у лов у планину, 30
Па дозива неимара Ђуру:
„Чујеш мене, неимаре Ђуро
„Ја ев' идем у лов у планину,
„А ти гради бијелу џамију —
„Добро гледај да ђе не поквариш — 35
„И ето ти бега мустај-бега!“
Таман паша оде у планину,
Ал' да видиш пашинице младе,
Она зивље Омера каваза: -
„Слуго моја, Омере кавазу, - 40
„Ти отиди на бијелу кулу,
„Доведи ми Ђуру неимара;
„По чунцим' се вода поштетила,
„Те не тече у пашине дворе,
„Већ окреће за пашине дворе — 45
„Да поправи воду по чунцима.“
У млађега поговора нема.
Оде Омер до бјеле џамије,
Па он зове неимара Ђуру:
„Тебе зове пашиница млада, 50
„Да ти дођеш у бијеле дворе;
„По чунцим' се вода поштетила —
„Да поправиш воду по чунцима?“
Одговара неимаре Ђуро:
„Нејма овде бега, Мустај-бега, 55
„Отиш'о је у Игман планину,
„И одвео хиљаду иpгата,
„И оћеро пет стотин' волова,
„Да доћера камен за џамије —
„Када дође беже Мустај-беже, 60
„Тад ћу доћи у пашине дворе.“
Мало време за тиме не било,
Кад ево ти бега, Мустај-бега,
Ђе он вози камен за џамије;
Када дође пред бјелу џамију, 65
Пита њега неимаре Ђуро:
„Чујеш мене, беже Мустај-беже,
„Мене зову у пашине дворе:
„У чунцима с' вода поштетила,
„Да поправим воду по чунцима?“ 70
Изум даје беже Мустај-беже:
„Хајде брже, неимаре Ђуро,
„Хајде брже, не остани дуго,
„Јер без тебе овди ништа нема!“
Кад га чуо неимаре Ђуро, 75
Он отиђе у пашине дворе,
Да прегледа воду по чунцима.
Када дође у пашине дворе,
Ал' све воде у двору му теку,
Па се врати градити џамију. 80
Опет зове пашиница млада,
Опет зове Омера каваза:
„О ти, море, Омере кавазу!
„Отиди ми, на бјелу џамију,
„Те доведи неимара Ђуру!“ 85
У млађега поговора нејма.
Оде Омер на бјелу џамију,
Те он зове неимара Ђуру:
„О ти, море, неимаре Ђуро
„Тебе зове пашиница млада, 90
„Да јој дођеш у бијеле дворе,“
Пита Ђуро бета Мустај-бета:
„Хоћу л' ићи у пашине дворе?“
Изум даје беже Мустај-беже:
„Хајде, брже, неимаре Ђуро, 95
„Хајде, брже, не остани дуго,
„Јер без тебе овди ништа нејма!“
Кад га чуо неимаре Ђуро
Он отиђе у пашине дворе,
Када дође у пашине дворе, 100
Виђе њега папиница млада,
Па изиђе у шикли одају.
Ето Ђура у шикли одају,
Пред њиме је Омере кавазу.
А да видиш пашинице младе: 105
Из одаје ишћера Омера,
За Омером затворила врата,
Она сједе на мека шиљтета,
Па говори неимару Ђури:
„Дела, Ђуро, љуби моје лице!“ 110
Ал' говори неимаре Ђуро:
„Чујеш мене, пашинице млада!
„Волим своју изгубити главу
„Него паши на хрз ударити!“
Опет вели пашиница млада: 115
„Дела, Ђуро, љуби моје лице!“
Али Ђуро исто одговора:
„Чујеш мене пашинице млада,
„Волим своју изгубити главу
„Него паши на хрз ударити! 120
Опет њега пашиница мами:
„Дела, Ђуро, љуби моје лице —
„Ја л' ћеш твоју изгубити главу!“
Опет Ђуро њојзи одговара:
„Чујеш мене, пашинице млада, 125
„Волим своју изгубити главу
„Него паши на хрз ударити!“ —
Нешто Ђури очи утекоше,
Те погледа кроз демир пенџера,
Кад угледа хрте и загаре — 130
Препаде се неимаре Ђуро,
Да га не би паша застануо,
Па ми дође до демир пенџера,
Свом је срцу гајрет учинио,
Па истрже демир из пенџера, 135
Те ми скочи кули низ пенџере;
Тако Ђури Бог и срећа дала,
Ни с' убио, ни главу разбио;
Па он оде на бјелу џамију. —
Ал' да видиш пашинице младе: 140
Она цикну као гуја љута,
А завика Омера каваза:
„Чујеш мене, Омере кавазу
„Ти отиди на бјелу џамију,
„Те ухвати неимара Ђуру, 145
„Свежи њему наопако руке,
„Па га баци на дно у тамницу!“
У млађега поговара нејма,
Оде Омер на бјелу џамију,
Па ухвати неимара Ђуру; 150
Свеза њему наопако руке,
Па га баци на дно у тамницу.
У та доба паша из планине,
Дочека га пашиница млада,
Проли сузе низ бијело лице, 155
А говори паши господару:
„А мој пашо, мили господару!
„Кад с' отиш'о у лов у планину
„На коме си мене оставио —
„Да ме љуби неимаре Ђуро, 160
„Ако ми се томе не вјерујеш
„Ено њега у мрачној тамници!“
Плану паша кано ватра жива,
Па дозива Омера каваза:
„Чујеш мене, Омере кавазу! 165
„Ти отиди у тамницу мрачну,
„Те извади неимара Ђуру,
„Води њега на бајиш чаршију,
„Ђе се купи свијет и вилајет,
„Куд пролази серат и крајина — 170
„Удри њега на гвоздено коље,
„Нека гледа, ко туда пролази!“
У млађега поговора нејма.
Оде Омер у мрачну тамницу
Те извади неимара Ђуру, 175
Одведе га на бајиш чаршију.
Када беше до пашина двора,
Онда вели неимаре Ђуро:
„Богом брате, Омере кавазу,
„Пушти мене паши у конаке, 180
„Да му речем двије три ријечи.“
Јунак бјеше, за Бога хајаше,
Пушти њега паши у конаке.
Када Ђуро пред пашу изљезе,
Смјерно ми се паши поклонио, 185
Па се мало натраг измакнуо,
Подви руке, стаде дворит' пашу.
Цикну паша као гуја љута:
„Курво једна, неимаре Ђуро,
„Кад ја одох у лов у планину, 190
„Нејма нико љубит' пашиницу,
„Већ ти дође у бијеле дворе,
„А остави бијелу џамију,
„И сувише до триста мајстора,
„И хиљаду дјеце иpгачади, 195
„Да дангубе док се натраг вратиш!
Ђуро шути ништа не говори,
Веће паши ријеч говораше:
„Је ли тестир, пашо господине,
„Је ли тестир за двије три рјечи?“ 200
„Јесте тестир, колико ти драго.“
Тада вели неимаре Ђуро :
„Чујеш мене, пашо господине,
„Потвори ме пашиница млада,
„Ти упитај Омера каваза, 205
„Кој је дош'о на бјелу џамију,
„Те ме звао у бијеле дворе,
„Да ме зове пашиница млада:
„По чунцим' се вода искварила,
„Те не тече у пашине дворе, 210
„Већ окреће за пашине дворе —
„Да поправим воду по чунцима;
„А ја јесам казао Омеру:
„„Доклен дође беже Мустај-беже,
„„Отиш'о је у Игман планину, 215
„„Да довезе камен за џамију.“
„Кад је дош'о беже Мустај-беже,
„Ја сам њега, пашо, упитао,
„И он ме је у дворе послао, —
„Ја прегледах воду по чунцима, 220
„Али тече вода по чунцима,
„Ниђе није вода покварена,
„Па ја одох градити џамију.
„Кад ево ти Омера каваза,
„Опет мене пашиница зове, 225
„Ја упитах бега Мустај-бега,
„Мустај-бег ми опет изум даје;
„Кад ја дођох у бијеле дворе,
„Зове мене твоја пашиница,
„Кад униђох у шикли одају, 230
„Из одаје ишћера Омера,
„А за њиме врата затворила,
„Сједе она на меке душеке,
„Па је мени, пашо, говорила:
„„Дела, Ђуро, љуби моје лице!“ 235
„А ја њози шашо одговарах:
„„Волим своју изгубити главу,
„„Него паши на хрз ударити!“
„Опет мене пашиница зове:
„„Дела, Ђуро, љуби моје лице!“ 240
„А ја њози пашо одговарах:
„„Волим своју изгубити главу,
„„Него паши на хрз ударити!“
„Опет мени пашиница вели:
„„Дела, Ђуро, љуби моје лице, 245
„„Јер ћу твоју укинути главу!“
„Ја јој опет, пашо, одговарах:
„„Волим своју изгубити главу,
„„Него паши на хрз ударити!“ —
„Нешто ми се очи омакоше, 250
„Те погледах кроз демир пенџере,
„Док угледах хрте и загаре,
„Па се јесам, пашо, препануо,
„Те сам срцу гајрет учинио,
„Дохватих се до демир пенџера, 255
„Из пенџера демир извалио,
„Пак скочио низ бијелу кулу;
„Тако мени Бог и срећа дала,
„Ни се убих, иити главе разбих,
„И ја одох градити џамију, 260
„Па ја градих бијелу џамију. —
„Док ево ти Омера каваза:
„Ухвати ме и свеза ми руке,
„Одведе ме у мрачну тамницу;
„Ако ми се пашо не вјерујеш: 265
„Гледај, пашо, на демир пенџере,
„Камо теби демир из пенџера?
„Ако л' пашо и том невјерујеш,
„Питај, пашо, Омера каваза. —
Зове паша Омера каваза, 270
Све му Омер по истини каза,
Још говори неимаре Ђуро:
„И ако се томе не верујеш:
„Зови, пашо, бега Мустај-бега.“
Зове паша бега Мустај-бега, 275
Све му беже по истини каза.
Кад је чуо Соколовић паша,
Јесте ријеч Ђури говорио:
„Бе аферим, неимаре Ђуро
„Бе аферим, родила те мајка! 280
„Кад си мени образ сачувао.“ —
Па се хвати руком у џепове,
Те извади стотину дуката,
Па их даде неимару Ђури: ,
„Нај ти Ђуро, за ашлук дуката, 285
„Па ти хајде у пјану механу,
„Па се напиј вина и ракије,
„Па ти гради бијелу џамију.“
Смјерно му се Ђуро поклоњаше,
А од руке прихвати дукате, 290
Па он оде у пјану механу,
Те се напи вина и ракије,
Па ми оде градити џамију.
А да видиш Соколовић паше,
Он дозивље Омера каваза: 295
„Чујеш мене Омере кавазу!
„Хајде, узми пашиницу младу,
„Па је води на бајиш чаршију,
„Ђе се купи свијет и вилајет,
„Куд пролази серат и крајина — 300
„Привежи је за коња четири,
„За свакога ја ногу ја руку,
„Ошини их троструком канџијом,
„Нек' растргну кучку на комаде!“
У млађега поговора нејма. 305
Он узима пашиницу младу,
Па је води на бајиш чаршију,
Ђе се купи свијет и вилајет,
И пролази серат и крајина,
Па је свеза за коња четири, 310
За свакога ногу или руку,
Удари их троструком канџијом,
Потекоше коња сва четири,
Раскидоше кују пашиницу,
Pаскидоше на четири стране, 315
Нек' се пјева, не се и у приповједа:
А шта чини та Божја правда!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 108-118.