Правдање Марка Краљеивћа

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Шатор пење, Краљевићу Марко
0002 На равници, у земљи крајинској,
0003 Јошт је мало Срема заватио,
0004 Три аршина мермера камена,
0005 А четири растови дасака,
0006 Леже Марко санак боравити.
0007 Силна Турком изгинула војска,
0008 То сви Турци зборе од Марка је –
0009 И сам царе вели да је Марко
0010 Исјекао Турке јаничаре.
0011 Па беседи царе господине:
0012 ”Богом вама, Турци јаничари,
0013 Ко би смео пробудити Марка,
0014 Мени жива по шатор сазвати,
0015 Даћу њему богато уздарје
0016 И пашалук за живота мога,
0017 За живота и мога и свога?”
0018 Ту сви Турци ником поникоше,
0019 К црној земљи очи оборише,
0020 Не пониче Туре Емин-ага,
0021 Не пониче, већ јунак узниче,
0022 Па говори цару честитоме:
0023 ”Ја ћу ићи у шаторе Марку,
0024 Теби жива под шатор дозвати!”
0025 Лепо царе даде му уздарје;
0026 Узе Туре богато уздарје,
0027 Па отиде по шаторе Марку.
0028 Беседи му Краљевићу Марко:
0029 ”Побратиме, Туре Емин-аго,
0030 Које тебе силе дотераше,
0031 Дотераше мени под шаторе,
0032 Да ти мене иза санка будиш?”
0033 Беседи му Туре Емин-ага:
0034 ”Богом теби, Краљевићу Марко,
0035 Силна Турком изгинула војска,
0036 То сви Турци зборе од Марка је,
0037 И сам царе збори да је Марко
0038 Погубио Турке јаничаре,
0039 Па ме царе теби оправио
0040 Да те зовем цару на диване!”
0041 Насмену се Краљевићу Марко,
0042 Па је аги тијо говорио:
0043 ”Побратиме, Туре Емин-аго,
0044 Узми ону видру оковану
0045 И отиди за гору на воду,
0046 Донеси ми лађане водице
0047 Да умијем моје бело лице,
0048 Да умијем моје беле руке
0049 И оперем сабљу димискију!”
0050 Узе Туре видру оковану,
0051 Он отиде за гору на воду
0052 И донесе лађане водице.
0053 Уста јунак Краљевићу Марко,
0054 Па умива своје бело лице,
0055 Па умива своје беле руке
0056 И опере сабљу димискију,
0057 Те се шећу цару на диване.
0058 Кад је дош’о под шатора Марко,
0059 Проговара цару господину:
0060 ”Поочиме, царе господине,
0061 Зашто мене на диван сазиваш –
0062 Ја сам синоћ био на дивану?”
0063 Вели Марку царе господине:
0064 ”Мој посинко, Краљевићу Марко,
0065 Силна мени изгинула војска,
0066 То сви Турци зборе од Марка је,
0067 И сам главом зборим да је Марко
0068 Погубио Турке јаничаре,
0069 Већ извади сабљу из корица
0070 Да ти видим сабљу из корица
0071 Да ти видим сабљу оковану!”
0072 Беседио Краљевићу Марко:
0073 ”Светла круно, царе поочиме,
0074 Стара ме ја заклињала мајка,
0075 Заклињала на час смрти њене
0076 Да не вадим сабљу напразно!”
0077 Вели Марку царе господине:
0078 ”Ето теби малени Влашића!”
0079 Срдито му одговара Марко:
0080 ”Нећу о њи сабље скрнавити!” –
0081 ”Ето теби два моја улака!”
0082 Од улака Марко започео,
0083 Код цара се сабља заустави –
0084 Све исече под шатором Турке,
0085 Па јошт вели Краљевићу Марко:
0086 ”Авај мени и до Бога мога,
0087 Мал’ не згуби бољега од себека!”
0088 Све се царе од Марка одмиче,
0089 Марко му се све ближе примиче,
0090 Лак буздован за собом привлачи,
0091 Вучју капу на очи навлачи,
0092 Па замути очима јуначе
0093 Кано гладно у горици вуче,
0094 Те на цара попреко погледа,
0095 Тако тер’о цара до дувара.
0096 Доцкан рече царе господине:
0097 ”А мој сине Краљевићу Марко,
0098 Од тебе се све даље одмичем,
0099 А ти ми се све ближе примичеш,
0100 Лак буздован за собом привлачиш,
0101 Вучју капу на очи навлачиш
0102 И на мене попреко погледаш –
0103 Врати, сине, сабљу димискију!
0104 Зашто си се разљутио сине?”
0105 Враћа Марко сабљу у корице,
0106 Па он вели цару поочиму;
0107 ”Што ти даље од мене одмичеш,
0108 Зато ти се ја јунак примичем,
0109 Мило ми је до цара сједити;
0110 Лак буздован за собом привлачим,
0111 Ја се бојим кавге и зулума;
0112 Вучју капу на очи навлачим,
0113 Моје ми се очи засениле
0114 Гледајући у те царевића!”
0115 Насмеја се царе господине,
0116 Па се маша у златне џепове,
0117 Он извади стотину дуката
0118 Те ји даје Краљевићу Марку:
0119 ”Ево теби напојница, Марко,
0120 Те ти иди па се напиј вина,
0121 Тешко су те узмучили Турци –
0122 Иди, синко, куда теби драго!”
0123 Цар не даје напојницу Марку
0124 Што је њему одвећ мио Марко,
0125 Већ да би се опростио Марка.