Pravdanje Marka Kraljeivća

0001 Šator penje, Kraljeviću Marko
0002 Na ravnici, u zemlji krajinskoj,
0003 Jošt je malo Srema zavatio,
0004 Tri aršina mermera kamena,
0005 A četiri rastovi dasaka,
0006 Leže Marko sanak boraviti.
0007 Silna Turkom izginula vojska,
0008 To svi Turci zbore od Marka je –
0009 I sam care veli da je Marko
0010 Isjekao Turke janičare.
0011 Pa besedi care gospodine:
0012 ”Bogom vama, Turci janičari,
0013 Ko bi smeo probuditi Marka,
0014 Meni živa po šator sazvati,
0015 Daću njemu bogato uzdarje
0016 I pašaluk za života moga,
0017 Za života i moga i svoga?”
0018 Tu svi Turci nikom ponikoše,
0019 K crnoj zemlji oči oboriše,
0020 Ne poniče Ture Emin-aga,
0021 Ne poniče, već junak uzniče,
0022 Pa govori caru čestitome:
0023 ”Ja ću ići u šatore Marku,
0024 Tebi živa pod šator dozvati!”
0025 Lepo care dade mu uzdarje;
0026 Uze Ture bogato uzdarje,
0027 Pa otide po šatore Marku.
0028 Besedi mu Kraljeviću Marko:
0029 ”Pobratime, Ture Emin-ago,
0030 Koje tebe sile doteraše,
0031 Doteraše meni pod šatore,
0032 Da ti mene iza sanka budiš?”
0033 Besedi mu Ture Emin-aga:
0034 ”Bogom tebi, Kraljeviću Marko,
0035 Silna Turkom izginula vojska,
0036 To svi Turci zbore od Marka je,
0037 I sam care zbori da je Marko
0038 Pogubio Turke janičare,
0039 Pa me care tebi opravio
0040 Da te zovem caru na divane!”
0041 Nasmenu se Kraljeviću Marko,
0042 Pa je agi tijo govorio:
0043 ”Pobratime, Ture Emin-ago,
0044 Uzmi onu vidru okovanu
0045 I otidi za goru na vodu,
0046 Donesi mi lađane vodice
0047 Da umijem moje belo lice,
0048 Da umijem moje bele ruke
0049 I operem sablju dimiskiju!”
0050 Uze Ture vidru okovanu,
0051 On otide za goru na vodu
0052 I donese lađane vodice.
0053 Usta junak Kraljeviću Marko,
0054 Pa umiva svoje belo lice,
0055 Pa umiva svoje bele ruke
0056 I opere sablju dimiskiju,
0057 Te se šeću caru na divane.
0058 Kad je doš’o pod šatora Marko,
0059 Progovara caru gospodinu:
0060 ”Poočime, care gospodine,
0061 Zašto mene na divan sazivaš –
0062 Ja sam sinoć bio na divanu?”
0063 Veli Marku care gospodine:
0064 ”Moj posinko, Kraljeviću Marko,
0065 Silna meni izginula vojska,
0066 To svi Turci zbore od Marka je,
0067 I sam glavom zborim da je Marko
0068 Pogubio Turke janičare,
0069 Već izvadi sablju iz korica
0070 Da ti vidim sablju iz korica
0071 Da ti vidim sablju okovanu!”
0072 Besedio Kraljeviću Marko:
0073 ”Svetla kruno, care poočime,
0074 Stara me ja zaklinjala majka,
0075 Zaklinjala na čas smrti njene
0076 Da ne vadim sablju naprazno!”
0077 Veli Marku care gospodine:
0078 ”Eto tebi maleni Vlašića!”
0079 Srdito mu odgovara Marko:
0080 ”Neću o nji sablje skrnaviti!” –
0081 ”Eto tebi dva moja ulaka!”
0082 Od ulaka Marko započeo,
0083 Kod cara se sablja zaustavi –
0084 Sve iseče pod šatorom Turke,
0085 Pa jošt veli Kraljeviću Marko:
0086 ”Avaj meni i do Boga moga,
0087 Mal’ ne zgubi boljega od sebeka!”
0088 Sve se care od Marka odmiče,
0089 Marko mu se sve bliže primiče,
0090 Lak buzdovan za sobom privlači,
0091 Vučju kapu na oči navlači,
0092 Pa zamuti očima junače
0093 Kano gladno u gorici vuče,
0094 Te na cara popreko pogleda,
0095 Tako ter’o cara do duvara.
0096 Dockan reče care gospodine:
0097 ”A moj sine Kraljeviću Marko,
0098 Od tebe se sve dalje odmičem,
0099 A ti mi se sve bliže primičeš,
0100 Lak buzdovan za sobom privlačiš,
0101 Vučju kapu na oči navlačiš
0102 I na mene popreko pogledaš –
0103 Vrati, sine, sablju dimiskiju!
0104 Zašto si se razljutio sine?”
0105 Vraća Marko sablju u korice,
0106 Pa on veli caru poočimu;
0107 ”Što ti dalje od mene odmičeš,
0108 Zato ti se ja junak primičem,
0109 Milo mi je do cara sjediti;
0110 Lak buzdovan za sobom privlačim,
0111 Ja se bojim kavge i zuluma;
0112 Vučju kapu na oči navlačim,
0113 Moje mi se oči zasenile
0114 Gledajući u te carevića!”
0115 Nasmeja se care gospodine,
0116 Pa se maša u zlatne džepove,
0117 On izvadi stotinu dukata
0118 Te ji daje Kraljeviću Marku:
0119 ”Evo tebi napojnica, Marko,
0120 Te ti idi pa se napij vina,
0121 Teško su te uzmučili Turci –
0122 Idi, sinko, kuda tebi drago!”
0123 Car ne daje napojnicu Marku
0124 Što je njemu odveć mio Marko,
0125 Već da bi se oprostio Marka.