Назвах Анђи: добар вече!
Аман, аман, вај душице![1]
Анђа рече: дођ' довече,
Ја не дођох ону вечер,
Него дођох другу вече. 5
Кад се Анђа разљутила,
Сламком врата капијала
А канате чивијала.
Ја притегох дизген коњу,
Те прескочих у ал башчу, 10
Везах коња за наранчу,
А сокола за гранчицу:
Ђого врисну, соко писну.
Кад ево ти ђевојчице
Толе, босе, без папуча, 15
Гологлава без фесића;
Одведе ме у душеке,
Грлисмо се, љубисмо се
Од акшама до сабаха;
Зато нама нико не зна, 20
Него небо, под којим смо,
И постеља, на коју смо.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 276-277.
