По смрти Ускок-Каримана

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Пију аге од Требиња вино,
0002 Тридес ага и више четири,
0003 Шњима сједи паша од Требиња,
0004 Паша сједи, агама бесједи:
0005 „Аге моје од мога Требиња!
0006 „Ви сви знате, мије било давно,
0007 „Кад ускочи Томановић Живко
0008 „Из Ровина са сред горе Црне,
0009 „Нама ускок у Требиње дође,
0010 „Ми ускока дивно дочекасмо,
0011 „Дочекасмо па га потурчисмо,
0012 „Додасмо му кулу и читлука,
0013 „А Требињском булом оженисмо,
0014 „А лијепо име изабрасмо,
0015 „Име Турско ускок-Каримане:
0016 „Сада знате, аге моје драге,
0017 „Какав бјеше соко Каримане.
0018 „Док бијаше ускок у Требиње,
0019 „Све тамнице пуне каурина,
0020 „А на граду доста бјеше глава
0021 „Од проклете ломне горе Црне,
0022 „Од каура нашијех душмана;
0023 „Саде неста соко-Каримана,
0024 „Нама неста на бедему глава,
0025 „У тамници влаха ђавољега:
0026 „А боље би, Турци браћо, било,
0027 „Да је двадест ага погинуло
0028 „Од Никшића и од Корјенића,
0029 „Од Требиња и Турских крајина
0030 „Него један соко-Каримане;
0031 „Зашто би нас соко осветио,
0032 „А градове главам окитио,
0033 „Све тамнице влаха напунио;
0034 „А сад нема влаха ни Турчина
0035 „Да освети соко-Каримана,
0036 „Да убије два брата Шаренца,
0037 „Што убише ускок-Каримана,
0038 „Ја бих њега добро даровао,
0039 „Бијелу му кулу начинио,
0040 „А дао му шћерцу за љубовцу;
0041 „Ако ли се влаше море наћи,
0042 „Даћу њему ситну бурунтију,
0043 „Да не дава гроша ни харача
0044 „Док од њега тече мушке главе.”
0045 Кад то чуше аге свеколике,
0046 Аге чуше, али не дочуше,
0047 Него крешу а у лулу пушу,
0048 Ма не креше Асан-Беговићу,
0049 Него Асан паши одговара:
0050 „Силан пашо, драги Господаре!
0051 „Куј ми, пашо, златну перјаницу,
0052 „Е ја имам вјерену љубовцу,
0053 „А гради ми кулу у Придворце,
0054 „Ја ћу поћи кули два Шаренца,
0055 „И оба ћу брата погубити
0056 „И донијет’ двије влашке главе
0057 „За једнога соко-Каримана.”
0058 На јеглен се Туре зафалило,
0059 Пак је зором Туре подранило,
0060 Опремило себе и дората,
0061 И отиде да тражи Шаренце;
0062 А кад Туре бјеше уз Погачу,
0063 Путем срете бољега јунака,
0064 Од Никшића Маруновић-Муја:
0065 „Здраво Мујо, драги побратиме!”
0066 Пита њега Мујо побратиме:
0067 „Докле си се, Асо, подигао?”
0068 Све му Асан по истини каже,
0069 А вели му Маруновић Мујо:
0070 „Ја ћу с тобом, драги побратиме!”
0071 Пак обадва заједно пођоше.
0072 Док дођоше кули два Шаренца,
0073 Али дома браћа не бијаху,
0074 Него пошли у сестре на пиће.
0075 Отолен се Турци подигоше
0076 И одоше у Пиву питомну
0077 На дворове сестри два Шаренца;
0078 А кад близу куле испадоше,
0079 Угледа их сестра два Шаренца,
0080 Браћу своју сестра авизала,
0081 А вели јој Кресојевић Крсто:
0082 „Драга сејо од оца и мајке!
0083 „Ти истрчи пред бијелу кулу,
0084 „Па ако те упитају Турци,
0085 „Камо тебе Петар али Крсто,
0086 „Ти им реци, дома су отишли.”
0087 У то доба Турци на вратима,
0088 Анђелија дочека на врата,
0089 А силни је Турци уватише
0090 И на живе муке ударише,
0091 Она млада муку подношаше;
0092 Али браће казат’ не хоћаше;
0093 А то гледа и Петар и Крсто,
0094 Па је Крсто Петру говорио:
0095 „Виђи брате од оца и мајке!
0096 „Како сестру Турци намучише!
0097 „Јуриш, брате, да им ударимо,
0098 „Да се кући ни вратити неће.”
0099 Пак скочише на ноге лагане,
0100 Петар вата Маруновић-Муја,
0101 Крсто вата Асан-Беговића,
0102 Па се носе по трави зеленој;
0103 А Крсто се јачи намјерио,
0104 Пак освоји Асан-Беговића,
0105 Па га закла како жива брава;
0106 А Мујо се бољи намјерио,
0107 И освоји Петра на долини,
0108 Удари га ножем по образу,
0109 Пос’јече му брка и образа,
0110 Петар викну а брата покликну:
0111 „На дај Крсто, брате од матере!”
0112 А Крсто се на Муја поврати,
0113 Удари га ножем по појасу
0114 И просу му трбух по долини;
0115 Обојици главе посјекоше
0116 И узеше коње и оружје,
0117 А својој се кули не свраћаше,
0118 Побјегоше низ Херцеговину,
0119 Док дођоше Рисну на габелу,
0120 Ришњани их дочекаше дивно,
0121 Дароваше по дв’је пушке мале
0122 И на плећи зелене доламе
0123 Под Кошћелу кућу и авлију.