Po smrti Uskok-Karimana

0001 Piju age od Trebinja vino,
0002 Trides aga i više četiri,
0003 Šnjima sjedi paša od Trebinja,
0004 Paša sjedi, agama besjedi:
0005 „Age moje od moga Trebinja!
0006 „Vi svi znate, mije bilo davno,
0007 „Kad uskoči Tomanović Živko
0008 „Iz Rovina sa sred gore Crne,
0009 „Nama uskok u Trebinje dođe,
0010 „Mi uskoka divno dočekasmo,
0011 „Dočekasmo pa ga poturčismo,
0012 „Dodasmo mu kulu i čitluka,
0013 „A Trebinjskom bulom oženismo,
0014 „A lijepo ime izabrasmo,
0015 „Ime Tursko uskok-Karimane:
0016 „Sada znate, age moje drage,
0017 „Kakav bješe soko Karimane.
0018 „Dok bijaše uskok u Trebinje,
0019 „Sve tamnice pune kaurina,
0020 „A na gradu dosta bješe glava
0021 „Od proklete lomne gore Crne,
0022 „Od kaura našijeh dušmana;
0023 „Sade nesta soko-Karimana,
0024 „Nama nesta na bedemu glava,
0025 „U tamnici vlaha đavoljega:
0026 „A bolje bi, Turci braćo, bilo,
0027 „Da je dvadest aga poginulo
0028 „Od Nikšića i od Korjenića,
0029 „Od Trebinja i Turskih krajina
0030 „Nego jedan soko-Karimane;
0031 „Zašto bi nas soko osvetio,
0032 „A gradove glavam okitio,
0033 „Sve tamnice vlaha napunio;
0034 „A sad nema vlaha ni Turčina
0035 „Da osveti soko-Karimana,
0036 „Da ubije dva brata Šarenca,
0037 „Što ubiše uskok-Karimana,
0038 „Ja bih njega dobro darovao,
0039 „Bijelu mu kulu načinio,
0040 „A dao mu šćercu za ljubovcu;
0041 „Ako li se vlaše more naći,
0042 „Daću njemu sitnu buruntiju,
0043 „Da ne dava groša ni harača
0044 „Dok od njega teče muške glave.”
0045 Kad to čuše age svekolike,
0046 Age čuše, ali ne dočuše,
0047 Nego krešu a u lulu pušu,
0048 Ma ne kreše Asan-Begoviću,
0049 Nego Asan paši odgovara:
0050 „Silan pašo, dragi Gospodare!
0051 „Kuj mi, pašo, zlatnu perjanicu,
0052 „E ja imam vjerenu ljubovcu,
0053 „A gradi mi kulu u Pridvorce,
0054 „Ja ću poći kuli dva Šarenca,
0055 „I oba ću brata pogubiti
0056 „I donijet’ dvije vlaške glave
0057 „Za jednoga soko-Karimana.”
0058 Na jeglen se Ture zafalilo,
0059 Pak je zorom Ture podranilo,
0060 Opremilo sebe i dorata,
0061 I otide da traži Šarence;
0062 A kad Ture bješe uz Pogaču,
0063 Putem srete boljega junaka,
0064 Od Nikšića Marunović-Muja:
0065 „Zdravo Mujo, dragi pobratime!”
0066 Pita njega Mujo pobratime:
0067 „Dokle si se, Aso, podigao?”
0068 Sve mu Asan po istini kaže,
0069 A veli mu Marunović Mujo:
0070 „Ja ću s tobom, dragi pobratime!”
0071 Pak obadva zajedno pođoše.
0072 Dok dođoše kuli dva Šarenca,
0073 Ali doma braća ne bijahu,
0074 Nego pošli u sestre na piće.
0075 Otolen se Turci podigoše
0076 I odoše u Pivu pitomnu
0077 Na dvorove sestri dva Šarenca;
0078 A kad blizu kule ispadoše,
0079 Ugleda ih sestra dva Šarenca,
0080 Braću svoju sestra avizala,
0081 A veli joj Kresojević Krsto:
0082 „Draga sejo od oca i majke!
0083 „Ti istrči pred bijelu kulu,
0084 „Pa ako te upitaju Turci,
0085 „Kamo tebe Petar ali Krsto,
0086 „Ti im reci, doma su otišli.”
0087 U to doba Turci na vratima,
0088 Anđelija dočeka na vrata,
0089 A silni je Turci uvatiše
0090 I na žive muke udariše,
0091 Ona mlada muku podnošaše;
0092 Ali braće kazat’ ne hoćaše;
0093 A to gleda i Petar i Krsto,
0094 Pa je Krsto Petru govorio:
0095 „Viđi brate od oca i majke!
0096 „Kako sestru Turci namučiše!
0097 „Juriš, brate, da im udarimo,
0098 „Da se kući ni vratiti neće.”
0099 Pak skočiše na noge lagane,
0100 Petar vata Marunović-Muja,
0101 Krsto vata Asan-Begovića,
0102 Pa se nose po travi zelenoj;
0103 A Krsto se jači namjerio,
0104 Pak osvoji Asan-Begovića,
0105 Pa ga zakla kako živa brava;
0106 A Mujo se bolji namjerio,
0107 I osvoji Petra na dolini,
0108 Udari ga nožem po obrazu,
0109 Pos’ječe mu brka i obraza,
0110 Petar viknu a brata pokliknu:
0111 „Na daj Krsto, brate od matere!”
0112 A Krsto se na Muja povrati,
0113 Udari ga nožem po pojasu
0114 I prosu mu trbuh po dolini;
0115 Obojici glave posjekoše
0116 I uzeše konje i oružje,
0117 A svojoj se kuli ne svraćaše,
0118 Pobjegoše niz Hercegovinu,
0119 Dok dođoše Risnu na gabelu,
0120 Rišnjani ih dočekaše divno,
0121 Darovaše po dv’je puške male
0122 I na pleći zelene dolame
0123 Pod Košćelu kuću i avliju.