По Лермонтову

По Лермонтову (Нищий) (1830)
Писац: Михаил Љермонтов, преводилац: К.С.

На праг светог храма ступа
Старац просјак лица бледа,
Од побожна туна скупа
Кору леба он изгледа.

Гладан, жедан пружа руку, —
И страдања плачућ’ тужи;
Ал’ тек онда спозна муку,
Кад му неко камен пружи.

Тако ј’ моја суза врућа,
„Да ме љубиш” с лица пала;
А ти љубит’ незнајућа,
Безбожна си на њу стала!