По Лермонтову

Извор: Викизворник

По Лермонтову (Нищий)  (1830) 
Писац: Михаил Љермонтов, преводилац: К.С.


На праг светог храма ступа
Старац просјак лица бледа,
Од побожна туна скупа
Кору леба он изгледа.

Гладан, жедан пружа руку, —
И страдања плачућ’ тужи;
Ал’ тек онда спозна муку,
Кад му неко камен пружи.

Тако ј’ моја суза врућа,
„Да ме љубиш” с лица пала;
А ти љубит’ незнајућа,
Безбожна си на њу стала!

Извор[уреди]

1865. Вила. Година прва. стр. 11.