Пој, славеје, кукај, кукавице

Извор: Викизворник


[Пој, славеје, кукај, кукавице]

Пој, славеје, кукај, кукавице,
да будимо моме и невесте,
да будимо селске ђувендије,
да идемо у гору зелену,
да беремо свакојаку траву, 5
понајвише здравац миришљавац,
да вијемо три венца зелена:
један венац за краву сивуљу,
други венац за овцу калушу,
трећи венац за ведро ковано. 10



Певач, место записа и напомена[уреди]

Песму забележио Љубиша Рајковић.

Ђурђевданска, из Кренте. Мотивски је сродна с орском песмом бр. 5 („Петли пеше, други запојеше“ — ђурђевданска „леса“ из Видровца код Неготина) из антологије лирских народних песама из источне Србије „Горо ле, горо зелена“, коју је сачинио Илија Николић (Зајечар, 1966), а узетом из збирке Живојина Станковића „Народне песме у Крајини“ (Београд, 1951, САН, посебна издања, књ. СLХХV, Музиколошки институт, књ. 2, ред. бр. песме 21). Једну верзију забележио је Борислав Првуловић од Руже Првуловић из Штитарца („Развитак“, бр. 1, 1962, стр. 43). Јована Микић из Грлишта пева овако:
Пошла Јаиа у јагоде д’ иде,
ни набрала ни се назобала,
већ иабрала свакојаку травку,
понајвише туј ђурђевку травку.
О мађијској моћи здравца, иначе, писао је др Илија Николић („Здравецот во српскохрватските, македонските и бугарските народни умотворби“, „Македонски фолклор“, Скопје, 1973, св. 12, стр. 134—146). Љубавна песма „Смиљ Смиљана киту смиља брала“, коју ми је певала Надежда Мирковић из Сумраковца („Развитак“, бр. 6, 1974, стр. 68) по пореклу је свакако ђурђевданска.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Здравац миришљавац (народне песме из Тимочке крајине). Песме забележио Љубиша Рајковић. 18/1978, бр. 1, стр. 61.
  • Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 17.