[Pođe Stana da kumuje]
Pođe Stana da kumuje
S njojnojoga brata Jovu,
Preko toje Crno More.
Kad su bili pola putu,
Pola putu, u tuj goru, 5
U tuj goru golubovu,
Podunuše viri vetri,
Dignuše vu beli jagluk.
Sagleda gu brat u lice,
Pa govori malej Jova: 10
„Čuješ li me, mori Stano,
Do s’ g besmo brat i sestra,
Od s’g će smo verno drustvo.“
Viče Stana štogod može:
„Čujte mene svi piliki 15
Svi piliki, golubiki,
Id kažete mojej majke
Nek mi prati crnu mrežu,
Da pokrijem belo lice,
Da ne gleda bratac Jova.“ 20
