Пође Јово из бијела двора,
Од пунице и од заручнице.
Све дарова у бијелу двору.
А кад Јово у авлију сађе,
Свога ђога на авлији нађе. 5
То за Јова опремиле слуге.
Туди Јово отпасује благо,
Те дарива на авлији слуге.
Ту су слуге Јови говориле:
»Благо нашој младој госпојици, 10
А Јовиној милој заручници,
Што је стекла днчна господара.«
А не прође ни неђеља дана,
Разбоље се заручница млада
И на смрти говорила мајци: 15
»Подај Јови бошчалуке златне,
Нек’ их носи ради агалука,
Када Јово међу аге дође,
И подај му злаћене мараме,
Нек' их носи ради башалука.20
Референце
Извор
Сарајке, српске народне женске пјесме, књ. 1; из збирке Милана Бугариновића, [Сарајево], Срби типографи града Сарајева, 1904., стр. 43-44.
