Pođe Jovo iz bijela dvora,
Od punice i od zaručnice.
Sve darova u bijelu dvoru.
A kad Jovo u avliju sađe,
Svoga đoga na avliji nađe. 5
To za Jova opremile sluge.
Tudi Jovo otpasuje blago,
Te dariva na avliji sluge.
Tu su sluge Jovi govorile:
»Blago našoj mladoj gospojici, 10
A Jovinoj miloj zaručnici,
Što je stekla dnčna gospodara.«
A ne prođe ni neđelja dana,
Razbolje se zaručnica mlada
I na smrti govorila majci: 15
»Podaj Jovi boščaluke zlatne,
Nek’ ih nosi radi agaluka,
Kada Jovo među age dođe,
I podaj mu zlaćene marame,
Nek' ih nosi radi bašaluka.20
Reference
Izvor
Sarajke, srpske narodne ženske pjesme, knj. 1; iz zbirke Milana Bugarinovića, [Sarajevo], Srbi tipografi grada Sarajeva, 1904., str. 43-44.
