Пошла змија троглавкиња;
у една уста носи виле и ветрови,
друга уста - издат и зле болести,
трећа уста - учинци, растурци.
Па пресрете (Марка); 5
па снагу оклобучи,
па снагу посињи,
па снагу поцрви,
муку зададе.
Пишти и цвили и тужи (Марко), 10
сузе до земље,
гласом до небо.
Скобила га божја мајка - богородица,
па га пита:
- Што ти је, (Марко), 15
те пиштиш, те цвилиш,
сузом до земље,
гласом до небо?
А (Марко) одговара:
- Како да не пиштим, 20
како да не цвилим?
Пресрете ме змија троглавкиња,
па ми главу строши,
снагу оклобучи,
и снагу посињи, 25
и снагу поцрви,
муку зададе.
Затој пиштим, затој тужим.
- Не бој се, (Марко).
'Ајде д' идемо код (Цвету) 30
л' ке руке, благе душе.
С руку ће отури,
с душу ће да одува,
од тебе ће растурити,
у рудин ће испратити, 35
да пасе траву рудинску,
да пије воду рудинску.
(377, бр. 209)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 97-98. бр. 132.
