Pošla zmija troglavkinja;
u edna usta nosi vile i vetrovi,
druga usta - izdat i zle bolesti,
treća usta - učinci, rasturci.
Pa presrete (Marka); 5
pa snagu oklobuči,
pa snagu posinji,
pa snagu pocrvi,
muku zadade.
Pišti i cvili i tuži (Marko), 10
suze do zemlje,
glasom do nebo.
Skobila ga božja majka - bogorodica,
pa ga pita:
- Što ti je, (Marko), 15
te pištiš, te cviliš,
suzom do zemlje,
glasom do nebo?
A (Marko) odgovara:
- Kako da ne pištim, 20
kako da ne cvilim?
Presrete me zmija troglavkinja,
pa mi glavu stroši,
snagu oklobuči,
i snagu posinji, 25
i snagu pocrvi,
muku zadade.
Zatoj pištim, zatoj tužim.
- Ne boj se, (Marko).
'Ajde d' idemo kod (Cvetu) 30
l' ke ruke, blage duše.
S ruku će oturi,
s dušu će da oduva,
od tebe će rasturiti,
u rudin će ispratiti, 35
da pase travu rudinsku,
da pije vodu rudinsku.
(377, br. 209)
Pevač, mesto zapisa i napomena
Reference
Izvor
Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 97-98. br. 132.
