Пошла Стана на бачију
с мила брала, сас Илију,
па је ишла до сред гору,
до сред гору, до кладенац.
Стану Стана да се мије, 5
сину лице кано слнце,
бело грло месечина.
Залете се брат Илија,
па пољуби сестру Стану.
Стана виче кол’ко може: 10
„Чујте птице по горице,
глас носите моје мајће
да ми прати ситну мрежу
да замрежим бело лице,
па да рипнем у Дунава! 15
Боље рибе да ме једу,
а не брајћа да ме љубе!”
Напомена
Варијанта претходне песме. Милка Милијић из тимочке Јелашнице певала ми је и песму „Анђелина воду лила“ (бр. 22. у рукописној збирци Маринка Стојановића и бр. 251. у Манојловићевој збирци, стр. 157).
Референце
Извор
Народне песме из Јелашнице. Записао Љубиша Рајковић. 12/1972, бр. 6, стр. 51.
Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 98.
Љубиша Рајковић: Родоскрнављења у народним песмама Тимочке крајине, Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 45, 1981., стр. 218.
