Пошетало злато материно,
Пошетало п’јацом и сокаком,
Сусрела је два пашина сина —
Сваки јој се с пута уклањашц,
Млађи јој се скута дохваћаше. 5
Проговара злато материно:
„Не љуби се на сокак’ дјевојка,
Већ у башчу под жуту наранчу;
Док обучем себично одјело,
Ја ћу доћи ноћас у поноћи«. 10
Она оде свом бијелом двору,
Па се свлачи, па се преоблачи
И облачи везену кошуљу,
На кошуљу црвену кадифу,
Око себе хазна-колан мали, 15
По колану од алмаса гране,
А на грло бисер и дукате,
Па се прекри сламболском чактијом,
А на ноге шикали папуче.
Она шеће у зелену башчу: 20
Стоји шика шикали папуча,
Стоји бука црвене кадифе,
Стоји звека жутијех дуката,
Расјале се од алмаса гране.
Препаде се млади пашин сине, 25
Стаде бјежат кроз зелену башчу,
Саломио ногу у кољену
И десницу руку у рамену.
Код њег’ дође злато материно,
Па га прекри стамболском чаткијом: 30
„Наспавај се, не пробудио се!"
Па се врати свом бијелу двору,
Ни љубљена нити милована.
