Pošetali Resulbegovići
Niz čitluke Rumenilovića,
Svaki nosi na ruci sokola,
Halil aga na srdašcu ruku.
Pitala ga braća i rođaci: 5
„Halil aga, iza gore sunce!
„Što ti nosiš na srdašcu ruku?
„Što ne nosiš na ruci sokola?
„Prođ’te mi se, braćo i rođaci,
„Ja sam skoro curu isprosio, 10
„Pa se meni cura preprosila,
„Da j’ za koga ne bi ni žalio,
„Već za moga bogom pobratima.
„Mene pobro u svatove zove
„I išće mi dora pod djevojku, 15
„Huseina da vodi dorina.
„Ja li poći, ja li mi ne poći,
„Ja li pobru hator ištetiti.
„Ako odo’, nagledah se drage,
„Ako osta’, željan ostah drage! 20
„Draga mi je tiho govorila:
„Čuli, dragi, moj prvi sevdahu!
„Sjutra ću ti ispred dvora proći,
„Nabjeljena i nabakamljena,
„A navući na elif obrve; 25
„Uz dvore ti bajrak prisloniti,
„Iskaću ti što u dvoru nemaš,
„Iskaću ti ječma iz Jeleča
„I rakije sa Demir-kapije,
„Iskaću ti vina iz Divina 30
„I duhana sa devet dućana!“
„Prsten mećem na nogu joj stajem,
„Duvak mećem na uho joj šapćem:
„Kamo vjera, ona te ubila!“
