Похара Колашина

0001 Пију вино два велика змаја,
0002 Два велика змаја огњевита
0003 У Морачу код бијеле цркве,
0004 Једно беше Церовић Новица,
0005 А друго је Милане сердаре
0006 Са Веруше високе планине,
0007 Од витешка рода Васојева,
0008 Шњима пије отац Димитрије,
0009 Архимандрит од двије Мораче.
0010 Ладнијем се вином искитише,
0011 Па им винце лице угријало,
0012 Вели тако Церовић Новица:
0013 "Фала Богу, моја браћо драга,
0014 "Што уради црногорски књаже
0015 "И његови млади Црногорци,
0016 "Кад на њега царе ударио,
0017 "Кад му седам паша ударише,
0018 "Не могаше књаза освојити
0019 "Ни његову земљу пособити,
0020 "Но је књаже паше предобио.
0021 "На нас паде срамота велика,
0022 "Не могасмо и ми му помоћи,
0023 "Ни могасмо, нити помогосмо:
0024 "Па и опет, моја браћо драга,
0025 "И сад му је царе ударио
0026 "На Граховац на поље широко,
0027 "Јуначки га књаже дочекао,
0028 "Дочекао, па га даровао,
0029 "Једнога му пашу изгубио,
0030 "И уз њега до седам хиљада,
0031 "Све низама царева солдата,
0032 "И остале небројене Турке
0033 "Од честите Босне каловите,
0034 "Босне земље и Херцеговине.
0035 "То ми, браћо, бројит’ не можемо,
0036 "Колико су у бој погинули,
0037 "Што царево перо не опише,
0038 "Друкчије се бројати не може,
0039 "Херцеговци на домове знаду,
0040 "Херцеговци и млади Бошњаци,
0041 "Колико је њима погинуло,
0042 "Кад војника на дворове нема.
0043 "Одузеше цареве барјаке
0044 "И мирују, што је за војнике,
0045 "Одузеше царску џебеану,
0046 "Одузеше дванаест топова,
0047 "Одузеше богато оружје:
0048 "Од челика сабље димишћије,
0049 "Виши дио сребра бијелога,
0050 "Него бјеше од љута челика,
0051 "Одузеше коње седленике,
0052 "Одузеше царево оружје,
0053 "Има пуно пушке шест хиљада,
0054 "Све биране латинске шишане,
0055 "И босанске бистре џевердаре,
0056 "И донесе на Цетиње војска,
0057 "Свијетломе књазу поклонише,
0058 "Поклонише војничко оружје,
0059 "И цареву војску предобише.
0060 "Сад се фале млади Црногорци
0061 "Проз меане и кроз кафеане
0062 "На равноме пољу Цетинскоме,
0063 "Колико је ко посјеко глава,
0064 "Јунаци се по пазарим’ фале,
0065 "Какови су мегдан задобили,
0066 "И вјечити спомен оставили.
0067 "Кад дођемо на Цетиње равно,
0068 "Не ћемо их у очи гледати,
0069 "Ни од стида међу њима доћи.
0070 "Чим ћемо се њима приказати?
0071 "Е су наше горе замукнуле,
0072 "Почину нам рђа на оружје,
0073 "Но што ћемо, ако Бога знате?"
0074 Ал’ му вели Милане сердаре:
0075 "О Новица, српска перјанице!
0076 "Дигнимо се, покупимо војску,
0077 "Да удримо граду Колашину.
0078 "Но се бојим од књаза нашега,
0079 "Е су дошли царски посланици
0080 "Од четири силне краљевине,
0081 "Од Русијске и од Ћесарове,
0082 "Од Франције и земље Инглешке,
0083 "Међу књазом вјеру ухватише,
0084 "Међу књазом и Отмановићем,
0085 "Пак се бојим од књаза нашега,
0086 "Ак’ удримо равну Колашину,
0087 "Књаз ће нама посјећ’ добре главе."
0088 А Новица њима бесједио:
0089 "О Милане, моја десна руко!
0090 "Ја се бојим удрит’ Колашину.
0091 "Није шала града освојити,
0092 "Ни овакве лафе савладати,
0093 "Јунаци су они од старине,
0094 "Не познају цара ни везира,
0095 "Нити дају царева арача.
0096 "Па Милане, Богом побратиме,
0097 "С киме ћемо на њи ударити,
0098 "Велика је колашинска снага,
0099 "И сам царе од њих стра имаде,
0100 "Ми немамо војске николико
0101 "Него Ровца и двије Мораче,
0102 "А ту нема војске три хиљаде,
0103 ”А хиљаду у Васојевиће,
0104 ”Ту је мало војске за ударца.
0105 "Да нијесмо Куче погазили,
0106 "Погазили, огњем изгорјели,
0107 "У Куче су три хиљаде војске,
0108 "Све бирана момка и војника,
0109 "Не можемо зват’ их на помоћи,
0110 "Нит’ ће Кучи од жалости доћи
0111 "Нит’ ће доћи, нити је прилике."
0112 А говори Милане сердаре:
0113 "О Новица, Богом побратиме!
0114 "Ја отидох на своје дворане,
0115 "Ја ћу равне Куче прогазити,
0116 "Тамо имам доста пријатеља,
0117 "Ја се уздам у Бога једнога,
0118 "Пробудићу срца у јунаке,
0119 "И споменут’ све старе мегдане,
0120 "И ако смо Куче поарали,
0121 "Ако смо их огњем опалили,
0122 "Запов’јед смо од књаза примили,
0123 "Ема на нас жалост не имаду,
0124 "Ни на тебе, ни на мене, Ново!
0125 "Ни на нашу сву војску осталу,
0126 "Ми никога, Ново, не сјекосмо."
0127 Тад говори духовни главаре,
0128 Архимандрит од двије Мораче:
0129 "Видите ли до два српска змаја!
0130 "Како се је моја догодила,
0131 "Кад смо прије с војском ударили
0132 "А и Куче село изгорјели,
0133 "Кад сам вама заповијед дао,
0134 "Да ми Куче, браћо, не кољемо,
0135 "Не с’јецимо, но их опалимо,
0136 "Е ће куће опет оградити,
0137 "А ранимо Куче за послијед,
0138 "Могли би нам од потребе бити,
0139 "Је ли боље што ме послушасте,
0140 "Је л’ истина, да сам погодио?"
0141 Обадва му капе подигоше,
0142 Димитрији руку пољубише:
0143 "Тебе фала, врховни главару!
0144 "Фала теби и твојој бесједи,
0145 "Боље знадеш, што је за потребу,
0146 "И што ће се послије случити,
0147 "Ако би ни Бог и срећа дала,
0148 "Да удримо граду Колашину,
0149 "Да удримо, да га добијемо,
0150 "Ти ћеш за нас у књаза зборити
0151 "И у књаза оба измолити,
0152 "Да ни добре не пос’јече главе."
0153 Димитрија тако бесједио:
0154 "Не бојте се, два моја витеза!
0155 "Ја се уздам у Бога милога
0156 "И нашега књаза свијетлога,
0157 "Ако бисмо Колашин добили,
0158 "Неће књаже изгубит’ нам главе.
0159 "Истина је, моји два витеза!
0160 "Од краљева биће њему тешко,
0161 "И вељу ће муку дочекати,
0162 "Књаз је мудра и паметна глава,
0163 "Он ће знати њима одговарат’,
0164 "Но устан’те, и купите војску."
0165 А Новица био бесједио:
0166 "О Милане, Богом побратиме!
0167 "Ајде брже у Куче камене,
0168 "Ако би ни Бог и срећа дала,
0169 "Еда би се Кучи пресловили,
0170 "И јошт нама дошли на помоћи,
0171 "Отпиши ми што си урадио,
0172 "Јеси л’ наше Куче обратио."
0173 Милан пође низ Куче камене,
0174 Па полази старе пријатеље,
0175 И окупи Куче свеколике,
0176 Добро Милан ријеђа јунаке,
0177 Спомењује за старе мегдане,
0178 Спомењује младе Црногорце,
0179 Како с Турцим’ мегдан задобише,
0180 Прославили име по свијету,
0181 Кучи њему тако бесједише:
0182 "Истина је, Милане сердаре!
0183 "Да су вјечни спомен оставили,
0184 "И јуначки мегдан задобили,
0185 "Ема што су и нас поарали,
0186 "Велику су добили греоту,
0187 "То им нико зафалити неће."
0188 Милан мудра и паметна глава
0189 Па Кучима дивно одговара:
0190 "Истина је, Кучи браћо драга!
0191 "Да су вама жалост учинили,
0192 "Кад су на вас прије ударили.
0193 "Не кривите браћу Црногорце,
0194 "Ни кривите књаза свијетлога,
0195 "Но кривите све ваше главаре,
0196 "Што не знаду владати народом,
0197 "Нити знаду части ни поштења,
0198 "Те не хћеше књаза припознати,
0199 "Него књаза на мегдан позваше,
0200 "Није ласно с књазом ратовати,
0201 "Видите ли, што су Црногорци,
0202 "Какве царске силе сатријеше?
0203 "Ајте, браћо, мене послушајте,
0204 "Прекорите срце у јунаке,
0205 "Помислите за турске мегдане
0206 "И на наше младе Црногорце,
0207 "Па жалосна срца пресловите,
0208 "Ајте, браћо, да се окренете,
0209 "Да удримо граду Колашину,
0210 "За њих добро турски султан знаде,
0211 "И од њега велик страх имаде,
0212 "Еда би ни Бог и срећа дала,
0213 "Еда бисмо њега освојили.
0214 "Истина је, Кучи браћо драга!
0215 "Да га није ласно освојити,
0216 "И да ћемо многи изгинути,
0217 "Ма ако б’ смо њега освојили,
0218 "И који би на њем погинуо,
0219 "Име њему погинути неће,
0220 "Докле траје сунца и мјесеца.
0221 "Пак се уздам у Бога једнога,
0222 "Који не би на бој погинуо,
0223 "И кад бисмо њега освојили,
0224 "Поћи ћемо књазу свијетломе,
0225 "За вас ћу се у књаза молити,
0226 "Опет ће ве књаже приватити,
0227 "Кога кара, тога и милује,
0228 "Такови је црногорски књаже,
0229 "Он је таки, така му је влада."
0230 Кад га чуше на збору јунаци,
0231 Сви Милана мило послушаше,
0232 Оставише мајке и љубовце,
0233 Млада момчад у планини овце,
0234 Све се спрема граду Колашину.
0235 Но да видиш Милана сердара,
0236 Сердару се срце радоваше,
0237 Па шарену књигу направио,
0238 Шаље књигу у Морачу доњу,
0239 Димитрији од двије Мораче
0240 И Новици, своме побратиму:
0241 "На ноге се моја браћо драга!
0242 "Устаните, окупите војску,
0243 "Ево са мном сви Дрекаловићи
0244 "И родбина од Васојевића,
0245 "Ја се спремам граду Колашину,
0246 "У четвртак мислим ударити.
0247 "У петак ће мајке прокукати,
0248 "Али турске, ал’ наше ришћанске.
0249 "По некога добра бити неће."
0250 Па је другу књигу накитио,
0251 Те је шиље у Братоножиће,
0252 А на руке Вуку капетану
0253 И витезу Беши буљумбаши,
0254 Овакву им сердар књигу пише:
0255 "Поздрављам ве, моји два витеза!
0256 "Чим примите књигу шаровиту,
0257 "Покупите све Братоножиће
0258 "И Лутовце, наше крајичнике,
0259 "Ајте шњима уз Котич планину,
0260 "Право ајте горе на Верушу,
0261 "На Верушу високу планину,
0262 "И ту ћете мене наодити,
0263 "Да удримо граду Колашину.
0264 "Ма немојте, браћо, задоцнити,
0265 "У четвртак оћу ударити."
0266 Чим примише књигу шаровиту,
0267 Дигоше се српски два витеза,
0268 И убрзо војску покупише,
0269 Окренуше у Котич планину,
0270 Калаузи Беша буљумбаша,
0271 Поред њега Вуко капетане.
0272 Преминуше Котича планину,
0273 На Верушу војска долазила,
0274 Ту сердара с војском наођаху,
0275 И уз њега од Кучах главаре.
0276 ("Не могу т’ их редом каживати,
0277 "Јер би пјесна подугачка била.")
0278 Ту заједно војску мјешаше.
0279 Малобило, много не трајало,
0280 Ал’ ево ти Бошковић-Николе,
0281 Капетана од Васојевића,
0282 И он води све Васојевиће,
0283 Како му је сердар наредио.
0284 Са три стране састаде се војска
0285 На Верушу високу планину.
0286 Пак се силна војска окренула,
0287 Иде војска крајем Таре ладне,
0288 И Тару је воду преминула,
0289 И сумину равно Матешево,
0290 И дођоше гори Планиници
0291 На границу турску и каурску
0292 Према б’јела града Колашина.
0293 Још не бјеше зора отворила,
0294 Ево близу Колашина доше.
0295 Кад шарена књига долазила
0296 На Новицу и на Димитрија,
0297 И виђеше што им књига пише,
0298 Тад Новица на ноге скочио,
0299 И припаса сабљу о појасу,
0300 И у појас пушке обадвије,
0301 Међу њима ножа пламенога,
0302 О рамену објеси шишану,
0303 Дората му млађи изведоше,
0304 Па закрочи Ново на дората;
0305 Димитрије на ноге скочио,
0306 И он паше сабљу од мегдана,
0307 И у појас пушке обадвије,
0308 Без никаква ножа ни анџара,
0309 Димитрија усједе на вранца,
0310 О вранцу су четири кубуре,
0311 Те му висе седлу о јабуци,
0312 Огрну се црном тамбарином,
0313 А завија у мараму браду,
0314 Па прикучи тешку топузину,
0315 Објеси је вранцу о ункашу:
0316 Не би реко, драги побратиме,
0317 Да је оно црни калуђере,
0318 Него да је Старина Новаче.
0319 Па Новица њему бесјеђаше,
0320 Збори Ново са коња дората:
0321 "Чујеш ли ме, оче Димитрије!
0322 "Ја отидох у Морачу Горњу
0323 "До Тушимње, до моје старине,
0324 "Покупићу војску до Тушимње,
0325 "До Тушимње, и до Буковице,
0326 "Буковице турачке крвнице,
0327 "И до Струга и села Малинска,
0328 "До Слатине, моје старевине,
0329 "То су наши ускоци јунаци,
0330 "Они знаду што су Колашинци,
0331 "Они знаду шњима боја бити,
0332 "То су наша од Мораче крила,
0333 "И узећу Бегана сердара,
0334 "Е је Беган страшна мегданџија,
0335 "И скупићу Горње Морачане
0336 "Од бијеле куле Драговића
0337 "Па до куле Миње војеводе,
0338 "До Љевишта и горњег Јаворја,
0339 "Ево с војском идем Колашину.
0340 "И ти скупи Доње Морачане
0341 "И Ровчане, сиве соколове,
0342 "Ајде шњима на широке Равни,
0343 "Па окрени, освани на Жирке,
0344 "Ту ћемо се с војском мијешати,
0345 "А Милан ће из пријека доћи
0346 "И довести три хиљаде Куча
0347 "И четврту од Васојевића.
0348 "Ал’ се немој, оче, одоцнити,
0349 "Ко одоцни, биће јунак гори."
0350 То с добрије коња дивањаху,
0351 Па Новица уз Морачу пође,
0352 Купи Ново Горње Морачане,
0353 И ускоке избране јунаке,
0354 И шњим бјеше Бегане сердаре.
0355 Димитрија не стоји залуду,
0356 Купи Митар Доње Морачане,
0357 И Ровчане сиве соколове.
0358 Подиже се војска уз Морачу,
0359 Али војска освану на Жирке;
0360 Ал’ ето ти Церовић-Новице,
0361 И шњим бјеше Бегане сердаре,
0362 Шњима војска Горњеморачани
0363 И ускоци рабри витезови,
0364 Ту се стаде војске три хиљаде
0365 Приђе зоре и бијела дана,
0366 Окренуше граду Колашину.
0367 Ал’ ето ти Милана сердара,
0368 Шњим је витез Бошковић Никола,
0369 Већ Никола, млади капетане,
0370 Поред њега Вуко капетане,
0371 И шњима је Беша буљумбаша,
0372 За њим војске четири хиљаде,
0373 Све голема момка убојника,
0374 Стадоше се војске свеколике
0375 Под б’јелијем градом Колашином.
0376 Па главари војску наредише,
0377 Уређује Церовић Новица:
0378 "О Милане, богом побратиме!
0379 "Ти удари на бијеле куле,
0380 "На бијеле Моминове куле.
0381 "Ђе се суше црногорске главе,
0382 "И поведи Куча три хиљаде;
0383 "Ти Никола, нови капетане!
0384 "Ти удари на бијеле куле,
0385 "На бијеле куле Пашовића,
0386 "Пашовића и Дуратовића;
0387 "А ти, Вуко, чуј ме, капетане!
0388 "Ти удари на бијеле куле,
0389 "На бијеле куле испод града."
0390 Па четврту војску уређива,
0391 Наређује Павићу сердару
0392 Од Роваца мјеста витешкога,
0393 Да удари на бијеле куле
0394 Мушовића и Мартиновића:
0395 "То су турске змије убојите,
0396 "Мнозињи су очи повадили,
0397 "И доста се глава накидали,
0398 "А највише од наше Мораче,
0399 "А ти чуј ме, оче Димитрије!
0400 "Да ми нашу војску мијешамо
0401 "Од ускока и двије Мораче,
0402 "Да удримо на беден од града,
0403 "Па што Бог да и срећа јуначка!"
0404 Кад Новица разредио војску,
0405 Разредио, дивно уредио,
0406 Сваки своју војску најавио,
0407 Околише града Колашина.
0408 А кад сину зора од истока,
0409 Развише се војнички барјаци,
0410 Кад виђеше Турци Колашинци,
0411 На град пуче зелена лубарда,
0412 Абер даде равну Колашину.
0413 Што за фајду, драги побратиме!
0414 Запуцаше пушке на хиљаде
0415 Од Србаља стари витезова,
0416 Сви једанак удрише на Турке.
0417 Боже мили, чуда великога!
0418 Заметну се страховита кавга,
0419 Запуцаше пушке на хиљаде,
0420 И фиснуше до седам хиљада.
0421 Боже мили, чуда великога!
0422 Колашин се из темеља тресе
0423 И бијеле око њега куле
0424 И турачке крваве паланге,
0425 Нит’ га могу Срби освојити,
0426 Ни се лако даду Колашинци;
0427 Нож сијева, крв се пролијева,
0428 Замути се Тара валовита
0429 Већ од крви коњске и јуначке,
0430 Но на бедем Србљи јуришају,
0431 За бедем се рукам’ доваћају.
0432 Не даду се Колашинци Турци,
0433 Но ваљаху Србље око себе;
0434 Уришују на бијеле куле,
0435 На бијеле куле и чардаке,
0436 Но не дају змије Колашинске,
0437 Но Србима ваде очи црне.
0438 Боже мили, чуда великога!
0439 Нит’ их могу Срби предобити,
0440 Нит’ се Турци предобити даду:
0441 Стоји јека рањена јунака,
0442 Стоји јека мртва и рањена,
0443 Кликују се на гласу витези,
0444 Тама пала граду Колашину,
0445 И Колашин града притиснула,
0446 И вароше б’јеле око града
0447 И бијеле куле испод града,
0448 Ту брат брата познат’ не могаше,
0449 А камоли Турчин каурина,
0450 Од црнога праха и олова.
0451 Бога моли Димитрија старче,
0452 А да пуне вјетар од истока,
0453 Да рашћера маглу по крајини,
0454 Да он види што се урадило,
0455 Ко ће бити, ко ли предобити,
0456 Бога моли, па га умолио,
0457 Од Кома је вјетар ударио,
0458 Већ од Кома високе планине,
0459 И разагна маглу по крајини,
0460 Кад јунаци очи отворише,
0461 И виђеше што су урадили,
0462 Да нијесу града освојили,
0463 Ни бијеле куле око града,
0464 Таде Србљи боље навалише.
0465 Ма Никола удри капетане
0466 Са Србима од Васојевића,
0467 И освоји куле Пашовића,
0468 Пашовића и Дуратовића
0469 И њихове велике чардаке,
0470 Ђе су многе главе окапале
0471 Од нашије Срба витезова,
0472 Баш Никола нови капетане,
0473 Освојише, па их развалише.
0474 А кад виђе Вуче капетане
0475 И витеже Беша буљумбаша,
0476 Јуришише на бијеле куле,
0477 На бијеле куле испод града,
0478 И освоји куле и вароше.
0479 А то виђе Павићу сердаре,
0480 На покличе сиве соколове
0481 Из Роваца мјеста јуначкога,
0482 Па удари на крваве куле
0483 Мушовића и Мартиновића,
0484 Ђе се суше од Мораче главе.
0485 Кад то виђе Милане сердаре,
0486 Он закрочи својега мркаља,
0487 У рукама сабља повађена,
0488 А за њим су Куча три хиљаде,
0489 На најтврђе ударио куле,
0490 На најтврђе Муминове куле,
0491 На најтврђе куле и паланге
0492 И његове велике чардаке.
0493 Ту се страшна заметнула кавга,
0494 Нити може куле освојити,
0495 Нит’ се Мумин освојит’ не даде,
0496 Брани пусте куле и чардаке,
0497 На њи многи Кучи изгибоше.
0498 Ма се војска јаду не подаје!
0499 Но да видиш Милана сердара
0500 На његова мркога дората,
0501 Па га бије плетеном камџијом,
0502 Нагони га Муминовој кули,
0503 Голу сабљу носи у рукама,
0504 Коњ му игра, а сабља сијева,
0505 И до б’јеле куле долазио,
0506 За кулу се руком прифатио,
0507 Но од куле пушке запуцаше,
0508 Но сердару добра срећа била,
0509 Мрков га је главом заклонио,
0510 Те убише коња под сердаром,
0511 Коњ му паде, а сердар остаде,
0512 Сабљом с’јече у врата од куле,
0513 Насрнуше три хиљаде Куча,
0514 Муминове дворе освојише.
0515 Но да видиш Милана сердара,
0516 Муминова хата уграбио,
0517 Кад уграби коња Муминова,
0518 Јошт се бјеше боље расрдио,
0519 С’јече Турке, невјерне хајдуке,
0520 Витешке је крвавио руке.
0521 Оно гледа Церовић Новица
0522 С Димитријом од Мораче Доње,
0523 Па на тврди беден ударише,
0524 Бијела му врата саломише,
0525 По граду се затурила кавга,
0526 Па Новица расрди дората,
0527 Разагони кроз Колашин Турке
0528 С остром сабљом у бијеле руке,
0529 Не знаде се уморит’ Новица,
0530 Нити оће јунак починути,
0531 Док бијела не освоји града.
0532 А да видиш Димитрију старца!
0533 Он не пали пушку од образа,
0534 Нити сабљом с’јече од појаса,
0535 Него држи тешку топузину,
0536 Туче Турке, невјерне хајдуке,
0537 Туче Турке на обије стране,
0538 Бога моли, да му припомаже.
0539 Полетају низ Колашин главе
0540 Од деснице Новичине руке
0541 И његове сабље од појаса,
0542 Турци кличу Муја и Алију,
0543 А Новица старца Димитрију
0544 И витеза Милана сердара.
0545 Ал’ ето ти Милана сердара
0546 На зеленка коња Муминова,
0547 Вас зеленко у крв огрезнуо,
0548 Сијекући око града Турке,
0549 А кад Милан до Новице дође,
0550 Боље ми се Ново посилио,
0551 Маха сабљом на свакоју страну,
0552 А Милан их јетко дочекива.
0553 Зеленка је коња расрдио,
0554 Па зеленком Турке погазио.
0555 А да видиш Милана сердара,
0556 Колико се врло помамио,
0557 И каква је снага у сердара!
0558 Фата Турке за грло бијело
0559 По двојицу и по четворицу,
0560 Па их баца низ бедем од града,
0561 Па их носи Тара вода ладна.
0562 Сердар вика иза свега гласа:
0563 "Ждери, Таро, водо валовита,
0564 "Колашинске Турке страховите."
0565 А Новица остром сабљом маха,
0566 Једном мане, а два му падају.
0567 Освојише града Колашина,
0568 Освојише, те га разурише
0569 И бијеле куле око града,
0570 Не утече ништа до камења.
0571 Што утече из бијела града,
0572 Да убјежи у гору зелену,
0573 Добар њима јунак не даваше,
0574 Од ускока Бегане сердаре.
0575 Но ускоци Турке поћераше,
0576 Ускоци су лаки на ногама,
0577 Б’јеле своје уморили руке,
0578 Сијекући кроз Колашин Турке,
0579 Но ако су руке уморене,
0580 Лагане су ноге под ајдуке,
0581 Разагнаше кроз планину Турке,
0582 И стотину глава посјекоше,
0583 А што мало бјеше пчобјегнуло,
0584 То утече у Колашин Доњи,
0585 И то бјеше пола рањеника.
0586 Боже мили, чуда великога!
0587 Купе војску српски витезови,
0588 Купе своју, и разбрају војску
0589 По ливада крајем Колашина.
0590 Ма је доста војске погинуло
0591 Од Роваца и двије Мораче
0592 И ускока, од Мораче крила,
0593 Погинуло дв’је стотине друга,
0594 И толико више рањеника,
0595 Ту погибе од Васојевића,
0596 Васојевић’ и Братоножића
0597 Седамдесет и више четири,
0598 И толико бјеше рањеника,
0599 И Куча је много погинуло,
0600 Стотина је пуно погинуло,
0601 Рањеника више од стотине.
0602 Па скочише војскам’ человође,
0603 И свој војсце тако наредише,
0604 Да окупе стоку колашинску.
0605 Војска их је врло послушала,
0606 Колашинску стоку окупила,
0607 Боже мили, чуда великога!
0608 Кад су ситну стоку избројили,
0609 Све оваца и добрије коза,
0610 Има пуно четрдес хиљада,
0611 Шест хиљада коња и волова
0612 И хиљаду роба свезаније,
0613 Све су буле и та ђеца луда.
0614 Окупише главе од Турака,
0615 Има глава петнаест стотина,
0616 Бацише их у Тару у воду,
0617 Па их Тара вода однијела.
0618 Новица се грохотом смијаше.
0619 Сердару се срце весељаше,
0620 Димитрија Богу захваљаше:
0621 "Част и слава рода јуначкога!
0622 "Богу хвала и Богородици"
0623 "Кад велика змаја предобисмо,
0624 "Великога града Колашина,
0625 "Е смо нашу браћу осветили
0626 "Од Косова што су урадили,
0627 "Сами ће се султан зачудити,
0628 "Кад зачује, што смо учинили.
0629 "Он га није мого освојити,
0630 "Ни под крило своје пособити,
0631 "Ми га данас, браћо, освојисмо,
0632 "И ако не доста погинуло,
0633 "Њима нигда име не умире,
0634 "Докле траје на истокусунце.
0635 "Ал’ смо добро с главе погинули,
0636 "Погибоше наши стотинаши,
0637 "Који нашом војском управљаху,
0638 "И јунаци млади десечари,
0639 "Погибоше наши барјактари."
0640 С Новицом се у лице пољуби,
0641 Пак по томе љуби и Милана.
0642 "Благо мене, два огњене змаја!
0643 "Када виђех мојијем очима,
0644 "Е страшнога змаја предобисмо,
0645 "Сад не жалим старац умријети."
0646 И још ово вели Димитрија:
0647 "О Новица, српска перјанице:
0648 "Благо тебе и кољену твоме!
0649 "Е си вјечни спомен учинио,
0650 "Многи знаду ђе си доходио,
0651 "Многи ће те Србљи завидити.
0652 "О Милане, витешки сердаре!
0653 "Весели се и радуј се дивно,
0654 "И фали се вазда пред господом,
0655 "Пофали се, а и јеси фала,
0656 "Јеси страшни мегдан задобио.
0657 "О јунаци, наши соколови!
0658 "Радујте се витешки војници,
0659 "Е вјечити спомен задобисте.
0660 "А ви, мртви, покојна вам душа!
0661 "Божјега се лица нагледали,
0662 "У рају вам душа почивала!"
0663 Још изусти оче Димитрија:
0664 "Чујте мене, сва војска остала,
0665 "Покупимо Србе витезове,
0666 "Све мртвога и рањена друга,
0667 "На турске их коње товаримо,
0668 "И узмимо шићар од Турака,
0669 "И водимо робје повезано,
0670 "Па хајдемо у Морачу Доњу,
0671 "Да ми наше мртве саранимо,
0672 "Укопамо и ожлујемо
0673 "Код нашега стојна манастира,
0674 "И ришћански начин учинимо,
0675 "Рањенике купимо на једно,
0676 "Ма љекаре наше дозовимо,
0677 "Да видамо рањене јунаке,
0678 "И богати шићар дијелимо."
0679 Димитрију војска послушала,
0680 Покупише мртве и рањене
0681 И турачко робје повезано,
0682 И скупише мала великога
0683 И одору, шта је са Турака,
0684 И оружје, што је са јунака:
0685 Половина бјеше од оружја,
0686 Половину бјеше црногорско,
0687 Што су Турци четом добијали,
0688 Кад су сјекли младе Црногорце,
0689 Доведоше буле у Морачу,
0690 Турске буле и ту ђецу луду,
0691 И догнаше мала у Морачу,
0692 Укопаше мртве убојнике,
0693 Црковни им начин учинише,
0694 И видају своје рањенике;
0695 И големи шићар дијељаху,
0696 Дијеле га за петнаест дана.
0697 Кад големи шићар дијељаху,
0698 Онда вели Церовић Новица:
0699 "Чујеш ли ме, српски духовниче!
0700 "Ми лијепи начин учинисмо,
0701 "Но што ћемо од робја турскога?
0702 "Ко ће ранит’ робље у Морачу?
0703 "Што ни оћу буле некрштене?
0704 "Што ни оћу турска ђеца луда?
0705 "Но вратимо робље на трагове,
0706 "Нек се вуку куђ’ је њима драго,
0707 "Нека просе кроз турске градове,
0708 "Но им дајмо неколико мала,
0709 "И дајмо им љеба неколико,
0710 "Да по путу не липшу од глади,
0711 "Докле дођу у турске градове."
0712 Сва Новицу војска послушала,
0713 Тере натраг робје повратише,
0714 И даше им мала неколико,
0715 Неколико мала од оваца,
0716 Препратише робје уз планину,
0717 И дођоше робје у Турака.
0718 То се чудо и до цара чуло,
0719 Па кад чуо цар Отмановићу,
0720 Од јада га забољела глава:
0721 "Ала кардаш, чуда великога!
0722 "Што учини црногорски књаже!
0723 "Што учини, каква му је снага!
0724 "Те разури Колашина мога.
0725 "Чујте добро, два веља везира!
0726 "И господа, што сте око мене,
0727 "Мислио сам у разуму моме,
0728 "Да би моју силу сакупио,
0729 "Да Колашин не бих одузео,
0730 "Тврд је био, Бог да га убије!
0731 "На њему се три границе стају:
0732 "Од простране Босне каловите,
0733 "Босне земље и Херцеговине,
0734 "И од равне моје Арбаније,
0735 "А четврта мала Гора Црна,
0736 "То граничи с градом Колашином,
0737 "Кроз њем тече Тара валовита:
0738 "И такви ме гласи допадоше
0739 "Од онога црногорског књаза,
0740 "Буд’ предоби града Колашина,
0741 "Што ће чинит’ од други градова?
0742 "Све ће моје земље освојити.
0743 "Што учини на Граховац равни,
0744 "Те ми моју изас’јече во јску,
0745 "Изас’јече и зароби живе,
0746 "Ни на томе није починуо,
0747 "Но се опет брже потежио.
0748 "И чујте ме, два вељи везира,
0749 "Слаћу књиге на четири стране,
0750 "На четири веље краљевине,
0751 "Да уставе црногорског књаза,
0752 "Да устану и вјеру ухвате,
0753 "Ако они не скочише брзо,
0754 "Књаз ће доћи до Стамбола мога,
0755 "Па ни нама лако бити неће."
0756 Рекоше му обадва везира,
0757 Рекоше му, те се препадше:
0758 "Истина је, мили господаре!
0759 "Но се владај мудро и паметно,
0760 "Пиши књиге, ако Бога знадеш."
0761 Па четири књиге направио,
0762 Једну шиље цару русијскоме,
0763 Другу шаље бечкоме ћесару,
0764 Трећу шиље краљу францускоме,
0765 А четврту инглеској царици.
0766 Овако им султан књиге пише:
0767 "Мили поздрав, од земље краљеви,
0768 "Јесте л’ чули, што се урадило
0769 "Од Данила, црногорског књаза?
0770 "Е освоји Колашина мога,
0771 "Ту је моја превелика снага
0772 "Од простране моје Арбаније
0773 "Па и Босне и Херцеговине.
0774 "Мало му је било на Граховац,
0775 "Те је мога пашу изгубио
0776 "И пашину сву војску осталу.
0777 "Ви краљеви за то добро знате,
0778 "Ви сте међ’ нас вјеру уфатили,
0779 "А књаз за то ни абера нема,
0780 "Но разури тврда Колашина,
0781 "И зароби мало и велико,
0782 "И пос’јече сабљом свеколико.
0783 "Умирите, ако Бога знате,
0784 "Поврните колашинско благо
0785 "И њихова мала великога,
0786 "А за мртве разговора нема,
0787 "Но пребите прве за потоње,
0788 "Већ све моје плаћене солдате
0789 "За несретње Турке колашинске,
0790 "Сами знате тако правоније.
0791 "Право није, ма лијека није"
0792 Устадоше сви четири краља.
0793 И послаше своје вјерне слуге,
0794 Црногорског књаза покараше,
0795 Што се тиче у турске градове,
0796 А књаз њима тако одговара:
0797 "То нијесу турачки градови,
0798 "Него залуд Србљи од старине,
0799 "Страшљивци се у њем потурчише,
0800 "Неко силом, неко добре воље,
0801 "Кад Србију Турци сподобише,
0802 "Уз њу Босну и Херцеговину
0803 "И честиту равну Арбанију,
0804 "Па ја тражим моју старевину,
0805 "Што је моје од старине било."
0806 Посланици њему бесједише:
0807 "Стан’ полако, црногорски књаже!
0808 "Није коље тражит’ бановине,
0809 "Ми ћемо те с царом умирити."
0810 Сви четири те се подигоше,
0811 Црну Гору тада окружише,
0812 Окружише и ограничише,
0813 Ма су књазу учинили криво,
0814 Књаз на томе нигда не пристаје,
0815 Него тражи своју старевину,
0816 Па је тражи и таде и саде,
0817 Па што Бог да и срећа јуначка!
0818 Што би могло бити на послијед,
0819 Што либити, ко ће погодити,
0820 Не разгађу јадни Црногорци,
0821 Но све пазе своје писмо старо,
0822 Добро памте, што Петар потписа:
0823 Ко разгађе у нас не погађе,
0824 И ту ријеч држе Црногорци,
0825 И држаће до суђена данка,
0826 Па се боре и таде и саде,
0827 Сијекући око себе Турке.