Пофали се челебија Мехо:
— Тако јунак сабах не видио,
ако нећу обљубити злато,
чисто злато, племениту Фату.
За то чула племенита Фата, 5
облачи се у мушко одијело
па се гради царев паришчија.
Она хода од врата до врата,
док не дође на Мехина врата.
Фата куца алком на вратима: 10
— Отвор’ врата, челебија Мехо!
Али Мехо дома не б'јаше,
већ изађе остарјела мајка.
Њојзи вели племенита Фата:
— Је ли дома челебија Мехо? 15
Одговара остарјела мајка:
— Отишо је Мехо у тимаре,
неће доћи ни за хефту дана.
— Макар дошо за годину дана,
чекаћу га у кули високој. 20
Зове слугу Мехагина мајка:
— Хајде брже, слуго Мехагина,
зови намах Меху из тимара.
Зао му је дошо паришчија,
у кули му јатак учинио. 25
Када Мехо слугу разумио,
брже оде својој бијелој кули.
Пред њега је Фата ишетала
па је Мехи тихо говорила:
— Плаћај, море, царева пореза! 30
Мехо плати царева пореза.
Отле оде племенита Фата,
испод куле јасно запјевала:
— Јадан Мехо, што си се фалио
да ћеш моје обљубити лице! 35
Ево сам ти и у кули била
па ми ниси лица обљубио!
Оста Мехо јаде јадајући.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 773-774.
