Pofali se čelebija Meho:
— Tako junak sabah ne vidio,
ako neću obljubiti zlato,
čisto zlato, plemenitu Fatu.
Za to čula plemenita Fata, 5
oblači se u muško odijelo
pa se gradi carev pariščija.
Ona hoda od vrata do vrata,
dok ne dođe na Mehina vrata.
Fata kuca alkom na vratima: 10
— Otvor’ vrata, čelebija Meho!
Ali Meho doma ne b'jaše,
već izađe ostarjela majka.
Njojzi veli plemenita Fata:
— Je li doma čelebija Meho? 15
Odgovara ostarjela majka:
— Otišo je Meho u timare,
neće doći ni za heftu dana.
— Makar došo za godinu dana,
čekaću ga u kuli visokoj. 20
Zove slugu Mehagina majka:
— Hajde brže, slugo Mehagina,
zovi namah Mehu iz timara.
Zao mu je došo pariščija,
u kuli mu jatak učinio. 25
Kada Meho slugu razumio,
brže ode svojoj bijeloj kuli.
Pred njega je Fata išetala
pa je Mehi tiho govorila:
— Plaćaj, more, careva poreza! 30
Meho plati careva poreza.
Otle ode plemenita Fata,
ispod kule jasno zapjevala:
— Jadan Meho, što si se falio
da ćeš moje obljubiti lice! 35
Evo sam ti i u kuli bila
pa mi nisi lica obljubio!
Osta Meho jade jadajući.
Reference
Izvor
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 773-774.
