После окова (1920)

Алекса Шантић

Пренимо се снова, и снова на дело -
Овде јоште има пелена и драче,
Јоште многих беда тече мутно врело,
И безбројно робље на згаришту плаче.

Лешинари груби с Дунава и Рајне
Раздрли су недра отаџбине целе -
Са грла јој тргли све ђердане сјајне,
С јатацима да их кô хајдуци деле.

Нага земља чека труде наших руку -
Мати децу зове на рала и бране,
У прудове злата да поља обуку,
И окрешу гњиле и кржљаве гране.

Зове их да руке сви око ње свију,
И онима штоно под казаном неба
Студенога дршћу, и копне, и гњију,
Приступе са лучем и донесу хљеба.

Зове их да буду неимари храма
Где лепоте служе и нафору деле;
Где се душе дижу из рђе и тама,
И облаче на се рухо зоре беле...

Пренимо се снова, и снова на дело -
Овде јоште има пелена и драче,
Јоште многих беда тече мутно врело,
И безбројно робље на згаришту плаче.