Последњи корак
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Последњи корак
Волео бих проћи
једном још само,
једног светлог јутра, када осећамо
јасно, да ће крај брзо доћи,
кроз зраке плаве и свилене,
поред једнаке колибе малене
и просте, као смрт што је,
и да из ње допру до мене
чисти, бисерни, човечански гласи:
да људи неки, и старци, и жене
причају о љубави међусобној.
Ја бих се тада насмешио сетно,
и у тренутној тишини гробној
уздахнуо бих тихо.
Ветар би ми размрсио власи
црне и дуге;
и ја бих без галаме, неприметно
залио своје избелеле туге
и срећан пошао у плави Бескрај!
|