Последњи дан

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Последњи дан
Писац: Војислав Илић


Војислав Илић3.jpg


                  Последњи дан

Под чудним знацима освану данашњи дан. Небо је
                                           суморно било.
И сјајни точак свој, на бурном исходу своме,
Задржа вечитост тавна. Сву земљу, природу целу.
Мртвачки прожма мир и густа обузе тама.

Ах, судни освиће дан! У дивљем ужасу своме,
Свирепе чекаху звери и људи чекаху сунце,
А мрачно долази подне — и небом звезданим само
Трептање страшније бива; почетак тихо се љуља.

И тама завлада адска... С пуцњавом запад се пали,
Простанством људство све са плачем подиже руке,
Ал' страшни конац је ту. Окови спадоше редом,
И силни светови к средишту јурнуше. Бурно

Олуја размахну крилом. Кроз таму звиждање бруји,
И мутне пучине вал срдито подиже пене —
У смртном јауку том молитва умире блага,
И врело срце мре и ум се у камен ствара!

И само један тлас пространство потреса широм,
Глас вечне правде је то. Анђео смрти се ближи,
И неми његов ход очајни ударци славê:
Стрепи од гнева тог, јер Бог се у гневу стреса!


октобра 1882 год.

          Отаџбина, XI, 384.




Извори[уреди]

  • Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 146.
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 125 година.