Poslednji dan
Pod čudnim znacima osvanu današnji dan. Nebo je
sumorno bilo.
I sjajni točak svoj, na burnom ishodu svome,
Zadrža večitost tavna. Svu zemlju, prirodu celu.
Mrtvački prožma mir i gusta obuze tama.
Ah, sudni osviće dan! U divljem užasu svome,
Svirepe čekahu zveri i ljudi čekahu sunce,
A mračno dolazi podne — i nebom zvezdanim samo
Treptanje strašnije biva; početak tiho se ljulja.
I tama zavlada adska... S pucnjavom zapad se pali,
Prostanstvom ljudstvo sve sa plačem podiže ruke,
Al' strašni konac je tu. Okovi spadoše redom,
I silni svetovi k središtu jurnuše. Burno
Oluja razmahnu krilom. Kroz tamu zviždanje bruji,
I mutne pučine val srdito podiže pene —
U smrtnom jauku tom molitva umire blaga,
I vrelo srce mre i um se u kamen stvara!
I samo jedan tlas prostranstvo potresa širom,
Glas večne pravde je to. Anđeo smrti se bliži,
I nemi njegov hod očajni udarci slavê:
Strepi od gneva tog, jer Bog se u gnevu stresa!
oktobra 1882 god.
Otadžbina, XI, 384.
