Последњи гутљај

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Последњи гутљај
Писац: Милутин Бојић


Milutin Bojic1.jpg


             
Последњи гутљај

Зар још хоћеш крви из просуте чаше?
Зар још тражиш клетве и болове дуге?
О, њих давно нема, јер их жене страше
И пољупце твоје перу усне друге.

Зар упијаш усне распукле и жедне
У усне што грче свест и соком трепте?
И ногама рушим успомене бедне
Срећан што пред страшћу штуре гране цепте.

Ти живиш од бола што ти свести пружа,
Но кад боле тражиш, тад од мене бежи.
Ја кидам пупољке распукнутих ружа
И код мене сласт је и јасмини свежи.

Бол је давно мртав, а пољуб што пржи
Даће ти проклетство што се блудом кити;
Хтећеш страст да туђу исцедиш до сржи,
Хтећеш вучјим зубом по нервима рити.

И ма ко то био, крви ћеш му пити.

(Без датума)



Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.