Poslednji gutljaj
Zar još hoćeš krvi iz prosute čaše?
Zar još tražiš kletve i bolove duge?
O, njih davno nema, jer ih žene straše
I poljupce tvoje peru usne druge.
Zar upijaš usne raspukle i žedne
U usne što grče svest i sokom trepte?
I nogama rušim uspomene bedne
Srećan što pred strašću šture grane cepte.
Ti živiš od bola što ti svesti pruža,
No kad bole tražiš, tad od mene beži.
Ja kidam pupoljke raspuknutih ruža
I kod mene slast je i jasmini sveži.
Bol je davno mrtav, a poljub što prži
Daće ti prokletstvo što se bludom kiti;
Htećeš strast da tuđu iscediš do srži,
Htećeš vučjim zubom po nervima riti.
I ma ko to bio, krvi ćeš mu piti.
(Bez datuma)
