Посланица
| Посланица (1893) Писац: Војислав В. Рашић |
| другу и пријатељу С. Мијалковићу |
Прве им песме: весела младост,
Препуне среће и сама радост;
Невино доба, к’о мирис ружа,
Кад небу самом рука се пружа
Али све прође. Отишло, ето,
Мило пролеће и чарно лето,
А дошла јесен... Још страшно није
Докле се може да вино пије. —
Ал’ пази зиму! Гле, како јури,
Како се вије, мршти и бури,
И како прети покровом својим, —
О-јој! Срећа још: што се не бојим!
Београд, 8./7.
Извор[уреди]
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 23, стр. 350.
|