Посланица

Посланица  (1893)  Писац: Војислав В. Рашић

другу и пријатељу С. Мијалковићу

Прве им песме: весела младост,
Препуне среће и сама радост;
Невино доба, к’о мирис ружа,
Кад небу самом рука се пружа

Али све прође. Отишло, ето,
Мило пролеће и чарно лето,
А дошла јесен... Још страшно није
Докле се може да вино пије. —

Ал’ пази зиму! Гле, како јури,
Како се вије, мршти и бури,
И како прети покровом својим, —
О-јој! Срећа још: што се не бојим!

Београд, 8./7.

Извор

1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 23, стр. 350.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав В. Рашић, умро 1943, пре 81 година.