Пређи на садржај

Поскочице

Извор: Викизворник
Поскочице
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
175. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић



* * *


175.

Поскочице


0001 О девојко, душо моја,
0002 буди добра, бићеш моја.
0003 Прид кућом ти бунар вода,
0004 ти ћеш бити љуба моја.
0005 У бунару лубеница,
0006 ти си моја суђеница.
0007 Или ти тако, ил['] овако,
0008 ти си моја свакојако;
0009 ил['] ти тамо, ил['] онамо,
0010 ти си моја, већ ходи амо.


Интервенције

дѣвоiко (јат = е) i = ј
ю = у (лубеница)
ћ = ђ (суђеница)

Напомене

Коментар

Љубавна лирска песма (бећарац). Љубавне изјаве.
Варијанте: ЕР 137, 147, 194, 195; Вук, СНП I, 602 (почетак и крај); Недић 1975: 722

Извори

(Саставила Снежана Самарџија)

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.

Литература

(Саставила Снежана Самарџија)

Ајдачић, Д. (2004). Прилози проучавању фолклора балканских Словена. Београд: Научно друштво за словенске уметности и културе. Аноним (1926). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Мисао XX/7–8: 505–506. Банашевић, Н. (1935). Циклус Марка Краљевића и одјеци француско-талијанске витешке књижевности. Скопље: Скопско научно друштво. Bahtin, M. (1978). Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse. Beograd: Nolit. Bošković-Stulli, M. (1975). Usmena književnost kao umjetnost riječi. Zagreb: Mladost. Bošković-Stulli, M. (1978). Usmena književnost. Bošković-Stulli, M. – Zečević, D. Usmena i pučka književnost. Povijest hrvatske književnosti I. Zagreb: Mladost. Buturović, Đ. (1972–1973). Epska narodna tradicija Muslimana Bosne i Hercegovine od početka XVI vijeka do pojave zbirke Koste Hӧrmanna (1888). Glasnik Zemaljskog muzeja. Etnologija XXVII–XXVIII: 20–41. Влаховић, П. (1956).Трагови авункулата у јужнословенској народној поезији. Гласник етнографског музеја у Београду XIX: 206–213. Геземан, Г. (1921). Једно књижевноисторијско откриће: Ерлангенски рукопис... СКГ, НС II/4: 276–278. Геземан, Г. (1926/2002). Студије о јужнословенској народној епици. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина; Нови Сад: Матица српска. Gezeman, G. (1926/1982). Kompoziciona shema i herojsko-epska stilizacija. Ka poetici narodnog pesništva (S. Kolјević, prir.). Beograd: Prosveta: 252–283. Дамјанов, С. (1987). Граждански еротикон. Еротске песме и пословице у српској књижевности XVIII и почетка XIX века. Ниш: Градина. Делић, Л. (2006). Живот епске песме. Женидба краља Вукашина у кругу варијаната. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Делић, Л. (2008). Песме с темом великог грешника у Богишићевом зборнику (прилог проучавању жанровског синкретизма и ,,композиционих схема“). Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 301–322. Делић, Л. (р). Вукове збирке епских песама у контексту ранијих бележења (теме, јунаци, сижејни модели), рукопис докторске дисертације [2009]. Делић, Л. (2010). Секула се у змију претворио – симболички слојеви и епска дијахронија. Фолклор – поетика – књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу Матицком. Београд: Институт за књижевност и уметност: 317–332. Делић, Л. (2011). ,,Болани Дојчин“ – Путеви генезе и модификације певања о сукобу ,,боланог“ јунака с Арапином. Жива реч. Зборник у част. проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић. Београд: Балканолошки институт САНУ – Филолошки факултет Универзитета у Београду: 105–126. Делић, Л. (2011). Слика о хајдуцима и ускоцима у раним бележењима: Ерлангенски рукопис. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима VI. Посвећено успомени на проф. др Радмилу Пешић. Београд: Филолошки факултет: 183–200. Деретић, J. (1995). Загонетка Марка Краљевића. Београд: СКЗ. Деретић, Ј. (2000). Српска народна епика. Београд: Филип Вишњић. Десница, Б. (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација. Београд: СКЗ. Детелић, М. (1992). Митски простор и епика. Београд: САНУ. Детелић, М. (1996). Урок и невеста. Поетика епске формуле. Београд: САНУ. Дрндарски, М. (2001). На вилином вијалишту. Београд: Рад – КПЗ Србије. Ђорђевић, Т. Р. (1937). Белешке из наше народне поезије V/21. Лов на Божић. ППНП IV/1: 65–66. Ђорђевић, Т. Р. (1938). Што је небо да је лист хартије. ЛМС CXI/350: 50–54. Ђорђевић, Т. Р. (1953/1989). Вештица и вила у нашем народном веровању и предању. Београд: Народна библиотека Србије – Дечје новине. Златковић, И. (2006). Епска биографија Краљевића Марка. Београд: Рад – КПЗ Србије. Златковић, И. (2011²). Епска биографија Краљевића Марка. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Jason, H. (2011). Džidovka djevojka in the world of epic. Жива реч. Зборник у част проф. др Наде Милошевиж-Ђорђевић. Београд: Балканолошки институт САНУ – Филолошки факултет Универзитета у Београду: 235–255. Карановић, З. (1998). Антологија српске лирско-епске усмене поезије. Нови Сад: Светови. Карановић, З. (2010). Антологија српске лирско-епске усмене поезије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Карановић, З. (1998). Антологија српске лирске усмене поезије. Нови Сад: Светови. Карановић, З. (2010). Антологија српске лирске усмене поезије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Карановић, З. (2010). Небеска невеста. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Карановић, З. – Јокић, Ј. (2009). Смеховно и еротско у српској народној култури и поезији. Нови Сад: Филозофски факултет. Клеут, М. (1987). Иван Сењанин у српскохрватским усменим песмама. Нови Сад: Матица српска. Кољевић, С. (1974). Наш јуначки еп. Београд: Нолит. Костић, Д. (1926–1927). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Јужнословенски филолог VI: 278–295. Костић, Д. (1928). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Књижевни север 4: 7–8. Костић, Д. (1933–34). Још једна бугарштица из 18. века у Ерлангенском зборнику. Јужнословенски филолог XIII: 165–169. Костић, Д. (1935). Песма о верном слузи. Глас СКА CLXVIII: 135–202. Костић, Д. (1935/а). Једна песма из Београда пре 200 година. ППНП II/2: 237–239. Костић, Д. (1936). Траг песме о боју код Никопоља. ППНП III/1: 102–105. Костић, Д. (1937). Тумачење друге књиге Српских народних пјесама В. С. Караџића. Београд: Државна штампарија. Крњевић, Х. (1978). Муслиманске песме Ерлангенског рукописа. Зборник историје књижевности САНУ 7: 209–268. Крњевић, Х. (1978). Антологија народних балада. Београд: СКЗ. Krnjević, H. (1980). Živi palimpsesti ili o usmenoj poeziji. Beograd: Nolit. Krnjević, H. (1986). Lirski istočnici. Iz istorije i poetije lirske narodne poezije. Beograd: BIGZ; Priština: Jedinstvo. Крњевић, Х. (1988). Скица за видове композиције лирске народне песме. Поетика српске књижевности. Београд: Институт за књижевност и уметност:117–139. Диздаревић Крњевић, Х. (1997). Утва златокрила. Дело творност традиције. Београд: Филип Вишњић. Крстић, Б. (1935). Природни снови у нашим народним песмама. ППНП II/2: 217–227. Крстић, Б. (1939). Коњ као пророчка животиња. ППНП VI/2: 245–251. Krstić, B. (1984). Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Beograd: SANU. Латковић, В. (1955). Д. Ј. Поповић. Ко је аутор, где и како је настао Ерлангенски рукопис. ПКЈИФ ХХI/1–2: 157–159. Латковић, В. (1975). Народна књижевност. Београд: Научна књига. Лесковац, М. (1979). Бећарац. Антологија. Нови Сад: Матица српска. Лома. А. (2002). Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике. Београд: Балканолошки институт САНУ. Лукић М. – Златковић, И. (1996). Антологија народних песама о Марку Краљевићу. Београд: Нови дани. Лукић М. – Златковић, И. (2005²). Антологија народних песама о Марку Краљевићу. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Љубинковић, Н. (2000). Пјеванија црногорска и херцеговачка Симе Милутиновића Сарајлије. Београд: Рад – КПЗ Србије. Maretić, T. (1914.). Tri priloga našoj narodnoj epici. Rad JAZU 205: 221–229. Maretić, Т. (1966). Naša narodna epika. Beograd: Nolit. Маринковић, Б. (1966). Српска грађанска поезија 18. и с почетка 19. столећа. Београд: Просвета: 75–78. Маринковић, Р. (1998). Светородна господа српска. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Матић, С. (1958). Белешке и објашњења за другу књигу Српских народних пјесама В. С. Караџића. Београд: Просвета. Матић, С. (1964). Наш народни еп и наш стих. Нови Сад: Матица српска. Матић, С. (1972). Нови огледи о нашем народном епу. Нови Сад: Матица српска. Matešić, J. (1959). Die Erlanger serbokroatische Liederhandschrift. München: O. Sanger. Меденица, Р. (1934). Муж на свадби своје жене. ППНП I/1: 33–61. Меденица, Р. (1938). Делија–девојка. ППНП V/2: 260–265. Меденица, Р. (1965). Бановић Страхиња у кругу варијаната и тема о невери жене у нашој народној епици. Београд: САНУ. Меденица, Р. – Аранитовић, Д. (1987). Ерлангенски рукопис. Зборник старих српскохрватских народних песама. Никшић: Универзитетска ријеч. Милошевић-Ђорђевић, Н. (1971). Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције. Београд: Филолошки факултет. Nazečić, S. (1959). Iz naše narodne epike I. hajdučke borbe oko Dubrovnika i naša narodna pjesma. Sarajevo: Svjetlost. Недељковић, М. (1990). Годишњи обичаји у Срба. Београд: Вук Караџић. Недић, В. (1965). Напомене и објашњења уз: Пјеснарице 1814, 1815, Сабрана дела В. С. Караџића I. Београд: Просвета. Nedić, V. (1966). Napomene u: T. Maretić. Naša narodna epika. Beograd: Nolit: 331–343. Недић, В. (1971). Историјска сећања у једној старој песми о Змај-Деспоту Вуку. Ерлангенски рукопис, бр. 59. Serta slavica in memoriam Aloisii Schmauss. München: 536–537. Недић, В. (1975). Напомене и објашњења уз: Српске народне пјесме I. Сабрана дела В. С. Караџића IV. Београд: Просвета. Недић, В. (1976). О усменом песништву. Београд: СКЗ. Недић, В. (1977). Антологија народних лирских песама. Београд: СКЗ. Недић, В. (1981). Вукови певачи. Нови Сад: Матица српска. Новаковић, С. (1880). Стара народна песма о одласку св. Саве у калуђере. Отаџбина IV: 41–60, 220–235. Павловић, М. (1982). Антологија лирске народне поезије. Београд: Вук Караџић. Pavlović, M. (1986). Obredno i govorno delo. Beograd: Prosveta. Пандуревић, Ј. (2005). Прилог проучавању авункулата у српским народним пјесмама. Традиција и савременост. Бања Лука: Филозофски факултет: 395–403. Пандуревић, Ј. (2005/а). Народне пјесме о жени која издаје сина да би сачувала брата. Зборник Матице српске за књижевност и језик LIII/1–3: 83–96. Пандуревић, Ј. (2008). Новелистичке пјесме у ,,Босанској вили“. Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 359–388. Пантић, М. (1971). Рад на проучавању предвуковске народне поезије код Југословена. ЗМСС I: 117–122. Пантић, М. (1964). Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд: Просвета. Пантић, М. (20022). Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд: Просвета. Пантић, М. (1984). Сусрети с прошлошћу. Београд: Просвета. Петковић, Д. (2008). Типологија епских песама о женидби јунака. Београд: Чигоја штампа. Петковић, Д. (2010). Витешке игре и надметања у јуначким песмама (у старијим записима, Вуковим збиркама и ,,Пјеванији црногорској и херцеговачкој“).Фолклор – поетика – књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу Матицком. Београд: Институт за књижевност и уметност: 333–344. Пешикан-Љуштановић, Љ. (2002). Змај деспот Вук – мит, историја, песма. Нови Сад: Матица српска. Пешикан-Љуштановић, Љ. ( 2007). Станаја село запали. Нови Сад: ДОО Дневник. Пешић, Р. (1967/1972). Старији слој песама о ускоцима. Анали Филолошког факултета 7: 49–65. Народна књижевност. Српска књижевност у књижевној критици 2 (В. Недић, прир.). Београд: Нолит: 260–284. Пешић, Р. (1976). Два стара епска мотива. ПКЈИФ XIII/1–4: 86–95. Пешић, Р. (1979). Орање Марка Краљевића. ЛМС 155/424: 279–291. Пешић, Р. (1988). Напомене и објашњења уз: Српске народне пјесме II. Сабрана дела В. С. Караџића V. Београд: Просвета. Pešić, R. – Milošević-Đorđević, N. (1984). Narodna književnost. Beograd: Vuk Karadžić. Поленаковић, Х. (1937). Неколико још прилога о писању крвљу у нашој књижевности. ППНП IV/1: 29–132. Поповић, Д. Ј. (1954). Ко је аутор, где и како је настао Ерлангенски рукопис. Годишњак Музеја града Београда I: 105–110. Поповић, П. (1919). Из књижевности, св. 2. Београд: Геца Кон: 17–32. Поповић, П. (1932). Новији радови о нашој народној поезији. Мисао XL/5–6: 225–236. Prohaska, D. (1928). Najstariji rukopis srpsko-hrvatskih narodnih pesama. Književni sever IV/7–9: 392–396. Путилов, Б. Н. (1985). Јуначки еп Црногораца. Титоград: Универзитетска ријеч – Побједа. Радуловић, Н. (2003). Симболични снови у усменој епици. Књижевна историја XXXV/119: 25–46. Радуловић, Н.(2005). Две метаморфозе у нашој епици.Свет речи IX/19–20: 40–42. Радуловић, Н.(2005/а). Типологија преоблачења у усменој епици. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду I: 107–113. Родић, М. – Срдић, Р. (2001). Кнежопољске народне пјесме. Београд: ГЕА. Самарџија, С. (1989). Ново издање ,,Ерлангенског рукописа“. ПКЈИФ LIII–LIV/1–4: 184– 199. Самарџија, С. (2001). Антологија епских народних песама. Београд: Народна књига. Самарџија, С. (2004). Пародија у усменој књижевности. Београд: Народна књига – Алфа. Самарџија, С. (2005). Слојеви једне метафоре (између календарске године и патријархалне задруге). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду 2: 39–73. Самарџија, С. (2007). Обредна стварност и метафора у једној песми из ,,Ерлангенског рукописа“. Зборник реферата и саопштења са међународног научног састанка слависта у Вукове дане 36/2: 141–152. Самарџија, С. (2008). Биографије епских јунака. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Самарџић, Р. (1978). Усмена народна хроника. Нови Сад: Матица српска. Словенска митологија. Енциклопедијски речник. (2001). (С. М. Толстој – Љ. Раденковић, прир.). Београд: Zepter book world. Стајић, Б. (1927). Ерлангенски рукопис (.../приказ). ЛМС C/312: 169–171. Стефановић, С. (1936). Сунчани мит у нашој народној поезији. ППНП VI/1: 35–42. Сувајџић, Б. (1998). Народна књижевност. Епске песме у старијим записима. Београд: Филолошки факултет; Крагујевац: „Нова светлост“. Сувајџић, Б. (2003). Епске песме о хајдуцима и ускоцима. Београд: Гутенбергова галаксија. Сувајџић, Б. (2005). Јунаци и маске. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Сувајџић, Б. (2008). Од традиције до усменог ,,текста“ – иницијалне формуле у песмама о хајдуцима. Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 147–189. Ћоровић, В. (1936). Народна песма о женидби војводе Војина. ППНП III/2: 180–191. Чајкановић, В. (1926). Ерлангенски рукопис (.../приказ). СКГ, НС XVIII/2: 147–148. Šimčik, А. (1927). Nova knjiga starih jugoslovenskih narodnih pjesama. Hrvatska prosvjeta XIV/3: 69–70, 4: 116–119. Šimčik, А. (1931–1932). Pozivanje na mejdan preslicom. Nastavni vjesnik XL: 313–318. Šimčik, А. (1932). Kad bi nebo padnulo na junačku crnu zemlju. Hrvatska prosvjeta XIX/5: 116–118. Шмаус, А. (1936). Има ли бугарштица у ,,Ерлангенском рукопису“?. ППНП III/2: 211–221. Шмаус, А. (1936). Обележавање пута крвљу. ППНП III/2: 255–257. Шмаус, А. (1937). Гавран гласоноша. ППНП IV/1: 1–20. Schmaus, A. (1953). Studije o krajinskoj epici. Zagreb: JAZU. Schmaus, A. (1966). Studein zu balkanischen Balladenmotiven. Zeitschrift für Balkanologije IV: 100–138. Steinmeyer, E. v. (1913). Die jüngeren Handschriften der Erlangen Universitätsbibliothek. Erlangen: Junge.