Вила узима од воде хараче

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вила узима од воде хараче
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
176. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




176.

Вила узима од воде хараче


0001 Гором језди Краљевићу Марко,
0002 гором језди, љуто куне гору:
0003 "Бог те убио, црна горо моја,
0004 кад у теби ладне воде не има
0005 јер је мени додијала жеђа.
0006 Да ја кољем коња испод себе,
0007 да пијем крвцу од коњица!"
0008 Али Марку гора говорила:
0009 "Не куни, Марко, црне горе своје,
0010 није теби ништа гора крива.
0011 Него пођи мало унапридак,
0012 те ћеш наћи студену водицу.
0013 На води је вила Мандолина
0014 те узима од воде харача:
0015 од коњика коња поводника,
0016 а од пјешца једну бјелу руку."
0017 То не мари Краљевићу Марко,
0018 него пође мало у напридак,
0019 најде Марко студену водицу
0020 ал['] на води вила Мандалина
0021 те она је задремала била.
0022 Прилеже Марко те се напи воде
0023 паке напоји доброга коњица
0024 пак уседе да бижи у гору,
0025 али се трже вила Мандалина
0026 паке поче вила говорити:
0027 "Стани, почекај, незнани јуначе,
0028 дедер плати моју воду ладну!"
0029 Онда вели Краљевићу Марко:
0030 "Ходи, вило, да ти платим воду!"
0031 А кад дође к њему бјела вила,
0032 трже Марко сабљу од појаса
0033 те посиче вилу Мандалину
0034 јер узима тешку водарину.



Интервенције[уреди]

цер'на = црна
е = је
ћ = ђ (жеђа)
ѿ = од
изь пѡд = испод
оу напрідакь = унапридак
вѡдидицу = водицу
пѣшца (јат = је)
бѣлу (јат = је)
и = ј (најде)
затрѣмала (јат = је) = задремала
напои = напоји
др'же = трже
те тер = дедер
кнѣму = к њему (јат = је)
шешку = тешку

Напомене[уреди]

Коментар[уреди]

Епска песма. Марко савлада вилу бродарицу. Стилизација открива процесе преплитања епске технике са архаичном подлогом, у којој се демону воде приносе људске жртве. Функције виле су различите у структури епских песама (јунак се жени вилом и добија изузетно потомство, бори се против ње; она му је помоћник или посестрима, весница смрти, виновник заваде браће итд.). У овој варијанти Марко се може посматрати и као спасилац епског рода јер јунаке ослобађа тешке водарине. И када се његов сукоб са вилом другачије мотивише (Вук, СНПII, 38 – Марко Краљевић и вила Равијојла), Марко задржава статус спасиоца, мада се у његовој богатој епској биографији могу наћи сви типови односа са овим митским бићем.
Варијанте: ЕР 181; Вук СНП VI, 63; Krstić 1984, A 5, 2, 3 Vila čuva izvore ili jezera: 10, U, 2, 4, 1, 9 - Junak ubija brodaricu: и p. v. 9: 602.
Прештампано: Самарџија 2001: 300-301
Песме о Марку у ЕР: 83 (стих 36), 87, 92 (стих 26), 105, 124, 139, 151, 188.
Литература: Ђорђевић 1953/1989; Krnjević 1986: 135--138; Пешић 1988: 569; Лома 2002: 94; Дрндарски 2001: 86-100; в. напомену уз песму бр. 87.

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.