Поремећен план/2
| ◄ I ПОЈАВА | II ПОЈАВА | III ПОЈАВА ► |
II ПОЈАВА
(СТЕВИЋКА, МИЛИЋКА, СРЕЋКО)
СТЕВИЋКА (долази у разговору са Милићком): Тако је то, моја пријо, потпуно тако... Ја не разумијем, зашто момци неће да се жене.
МИЛИЋКА: Богме не разумијем ни ја, али то није лијепо од њих...
СТЕВИЋКА: Дабогме да није лизјепо.
СРЕЋКО (упада): Е, а молим вас, ко то каже да момци неће да се жене?
СТЕВИЋКА (окрене му се): То сам рекла ја.
МИЛИЋКА' (у исти мах): Рекла сам и ја.
СРЕЋКО: А ја кажем да то није тако... Ето, на прилику, да речемо: Зар ја нисам момак?
ОБЈЕ: Момак, момак, дакако...
СРЕЋКО: Осим тога, ја сам и лијеп момак...
ОБЈЕ (подсмијевајући се): Врло, врло лијеп.
СРЕЋКО (весело): Хе, хе, па видите: ја ћу се женити.
СТЕВИЋКА (као прије): Женити?!
МИЛИЋКА (исто): Је ли могуће?!
СРЕЋКО (као прије): Дабогме да је могуће... И велим вам: оженићу се скоро.
МИЛИЋКА: Видиш, то је лијепо и паметно од тебе.
СТЕВИЋКА: Врло паметно...
СРЕЋКО: Дабогме да је паметно. Што год ја радим, то је све паметно!
МИЛИЋКА (подсмијевајући се): Ја сам давно опазила да си ти и паметан момак...
СРЕЋКО (весео, за се): Аха, сад сам и паметан! Доста је женама рећи да ћеш се женити, па си одмах паметан. Хе, хе, хе... (Смије се).
СТЕВИЋКА: А што се смијеш?
МИЛИЋКА: Зар смо смијешне?
СРЕЋКО: Није, није, али,.. знате има једна новост! Обје. Новост?
СРЕЋКО: Дабогме. Ви знате, да је стари судац умро... Обје (приближују му се). То знамо. . .
СРЕЋКО: Па је на његово мјесто дошао нови...
МИЛИЋКА: Нови?
СТЕВИЋКА (у исти мах): А кад?
СРЕЋКО: Дошао је синоћ... Па ће тај нови доћи, да код нас гледа стан...
ОБЈЕ (пљесну рукама): Стан?
СРЕЋКО: Дабогме, дабогме... Треба човјеку стан... Не може ноћивати напољу...
МИЛИЋКА (брзо): А је ли млад?
СТЕВИЋКА (исто): Је ли лијеп?
МИЛИЋКА: Како се носи?
СТЕВИЋКА: Како се чешља?
МИЛИЋКА: Има ли браду?
СТЕВИЋКА: Носи ли наочари? (Обје говоре брзо и готово у један мах).
СРЕЋКО (збуњен): А ко би вам на све то одговорио!... Он је, на прилику... та он је млад и лијеп и то вам је све... (Побјегне од њих).
|