Политичка прошлост Хрвата 9

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
ПОЛИТИЧКА ПРОШЛОСТ ХРВАТА
Писац: Васо Чубриловић


Хрватска под Анжувинцима 1301-1382

Скоро десет година требало је Карлу Роберту да га призна цела Угарска. У тој борби хрватски великаши са Павлом Шубићем на челу били су на страни Карловој, признавали га својим краљем, али уствари његов утицај у Хрватској био је врло мали. Сву власт држао је у својим рукама Павле Шубић. Он је од 1299 подвргао себи и бана босанског Стевана Котроманића. Тако се под Павловим воћством ујединиле све наше земље између Саве, Дрине и Јадранског Мора. Али после његове смрти 1312 почиње и брзо пропадање његовог дела.

Још Павле се био због Задра уплео у рат са Венецијом, зато је она била непријатељ и његовом сину бану Младену. Карло Роберт, пошто се учврстио у Угарској, није био вољан да призна Младену Шубићу ону власт у хрватским земљама, коју је из захвалности за довођење на угарско-хрватски престо уступио његовом оцу. Зато су и он и Венеција помагали незадовољне далматинске градове и хрватске племиће против Младена. Венеција побуни и подвргну својој власти Трогир и Шибеник, а Карло посла помоћну војску хрватској господи. Младен је потучен 1322, ухваћен и одведен од Карла у Угарску. С тим је сломљена у Далматинској Хрватској моћ кнезова брибирских; они ће седиште свога рада пренети у Панонску Хрватску и по граду Зрињу бити прозвани Зрињски.

Кад су ломили моћ Шубића, хрватски великаши нису хтели да је замене краљевском. На Карлов покушај да ојача свој утицај у тим крајевима, они се побунише и победише његовог бана Микца 1326. Краљевска власт је била сломљена у јужним хрватским земљама. Ове унутрашње борбе искористила је Венеција да завлада приморјем између Зрмање и Цетине. Стеван Котроманић бан босански, пошто се после Младенова пада ослободио његова протектората, осваја Неретљанску Област, затим старе хрватске жупе, Имотски, Дувно. Ливно и Гламоч. Босна наставља са дробљењем хрватских земаља. Овим немирима и нередима, учвршћивањем Венеције у приморју, а све дубљим продирањем Босне у старе хрватске земље, Далматинска Хрватска се сужује и губи свој стари утицај и значај.

Карлов син и наследник Лудвик I (1342—1382) нашавши колико толико сређене односе у Угарској, приступио је обнављању краљевске власти у хрватским земљама. Он поново покори хрватске великаше 1345 и поведе велики рат против Венеције да поврати далматинске градове. После успешних краљевих похода у Далмацију, па и саму Италију, задарским миром 1358 Венеција се одрекла свих далматинских градова и острва од Кварнера до Драча. Још једном у вековној борби за власт на Јадрану срећа је изневерила Венецију. Морала је узмакнути пред јачим од себе. Лудвиковом победом Угарска је осигурала себи, па с тиме и Хрватској, премоћ на нашим обалама све до доласка Турака.