Политичка прошлост Хрвата 28

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Куенов режим[уреди]

Дипломатска победа Аустро-Угарске у Берлину 1878 над Русијом и окупација Босне и Херцеговине, учврстили су у њој дотле још лабави дуалистички систем. Ослањајући се у спољашњој политици на Немачко Царство, а у унутрашњој на Немце и Мађаре, Фрањо Јосиф је сматрао да нема потребе да мења политику своје државе. Чехе је умиривао преко уступака, што им чини нови претседник аустриске владе гроф Тафе. Доле на југу, у југословенским земљама, изграђује се читав систем са задатком да код Срба и Хрвата издроби националне снаге, убије веру у бољу будућност и гурајући једне против других онемогући повраћање 1848 и 1849: стварање српско-хрватског фронта против Беча и Пеште. У то време Калај као управитељ Босне свесрдно се труди да спречи икакву културну и политичку везу ових покрајина са суседним југословенским земљама, угушује националну свест код Срба, а омета њено буђење код католика и муслимана. У Војводини се спроводи немилосрдна мађаризација, у Србији млада радикална странка ратује за слободе а против аустрофилске политике Краља Милана. У Хрватској ће двадесет година неограничено владати Куен Хедервари.

Угарско-хрватска нагодба 1868 и аустриска окупација Босне и Херцеговине 1878 сломиле су национални полет који преживљују Хрвати и Срби, од 1848 на овамо. У Хрватској се истрошила она странка, која је извршила народни препород. Неуспеси народне странке у решавању односа Хрватске с Угарском и Аустријом и њена претерана компромисна политика после 1873 убили су јој углед у народу. Сувише широке југословенске концепције хрватских препородитеља нису одговарале политичкој зрелости хрватских народних маса. И док је покрет био ограничен на релативно узак круг интелектуалаца, грађана и племства, он је могао давати тон политичком животу у Хрватској. Али, кад широке народне масе улазе у јавни живот, оне уносе своје локално, конзервативно и траже од својих вођа, не велике југословенске видике, него ускохрватски народни програм. Оне су и сувише верски опредељене да би могле тако брзо прећи преко верских разлика и примити православне Србе као себи једнаке. Зато после 1878 Анте Старчевић и његова странка права потискују људе некадашње народне странке у Хрватској, посебице код малог човека у граду и код млађе интелигенције.

Иван Мажуранић отишао је са банског положаја 1880. Његов наследник гроф Ладислав Пејачевић влада Хрватском до 1883. Понесени својим великим успесима од 1867 и наилазећи на велики отпор мађаризаторској политици у Угарској, мађарски политичари приступају н активној мађаризацији државног апарата у Хрватској. Присиљавање пореских и финансиских чиновника да морају учити мађарски, искључива употреба мађарског језика на хрватским железницама и намештање угарских грбова на јавне грађевине изазвали су сукобе, протесте и демонстрације. Они су довели до оставке бана Пејачевића и до доласка Куена Хедерварија за бана у Хрватској.

Од 1883 до 1903 Куен Хедервари владаће неограничено у Хрватској. Овај лукави, нескрупулозни и сурови мађарски гроф, који је добро познавао хрватску средину, јер се у њој родио и школовао, богато је искористио сва средства, допуштена и недопуштена, да раздроби и уништи јавни живот у Хрватској. Разбијао је странке, завађао Србе и Хрвате, корумпирао људе и угушивао сваку и најмању критику, правећи од Хрватске и Славоније политичко гробље. У неколико избора захваљујући полициском притиску и корупцији он је добио већину у Сабору. Преко те послушне већине спроводио је Куен све што је хтео. Он је изигравао и оно мало повластица, што је нагодба давала Хрватској. У то доба, када Пешта постаје привредни и културни центар целе Угарске, кад се осећа један дотле невиђен полет привредни и у аустриским наследним земљама, добро смишљеном тарифном политиком, вештим кредитирањем, систематским ометањем у давању дозвола, Беч и Пешта претварају све своје југословенске покрајине, па и Хрватску, у колоније, добре да дају сировине, али у којима се није смела да развија јача домаћа привреда.

Првих десет, петнаест година Куенове самовладе слабо му се могао ко одупрети. Народна странка се била истрошила за Мажуранићева бановања од 1873—1880. Њено независно крило, које се одвојило 1873 и остало и даље уз Штросмајера, ради понешто чувајући за нове нараштаје идеале хрватских препородитеља. Штросмајер, иако стар, и сада на бранику народних интереса, упорно све до своје смрти води борбу са Куеном. Старчевићева странка права млађа својим програмом, ближа души хрватских маса и вођена од темпераментних људи, има оштре сукобе и обрачуне са Куеном. Али је овај и њу поломио. Деведесетих година прошлога века изгледало је да су Беч и Пешта умирили Словенски Југ. Србија је била забављена својим уставним борбама за последњих Обреновића. У Босни и Херцеговини свемоћни Венијамин Калај смишљено и неуморно ради на денационализацији и привредном поробљавању тамошњег народа, у Далмацији после великог национално-политичког полета за време препорода долази политика српско-хрватских зађевица, личних и партиских обрачунавања. У Војводини тамни звезда Светозара Милетића и настаје клонулост претећи да доведе у питање наш национални опстанак у тој покрајини. Куен у Хрватској свемоћно господари, старе странке су разбијене, ауторитети пољуљани, изгубљена вера у своју снагу и људи се утркују ко ће се више додворити Бечу и Пешти. И управо, кад је изгледало стање најбезнадније, из дубине народне избили су нови сокови, појавиле се нове снаге. Оне ће на целом Словенском Југу, па и у Хрватској, брже, него што се ико надао, да измене стање ствари.

Први предзнак новога времена били су ђачки немири и демонстрације поводом доласка Фрање Јосифа у Загреб 1895. 16 октобра те године једна група загребачких студената спалила је јавно на Јелачићевом тргу мађарску заставу. Због тога је ухапшен велики број студената, изведено пред суд и суђено на вишемесечни затвор. Међу њима се истиче неколико њих који ће, као Стјепан Радић, играти велику улогу у животу хрватског народа следећих деценија. Затварање и уклањање великог броја студената са загребачког Университета присилило их је да наставе школовање у Прагу. Ту ће млада хрватска и српска генерација доћи под утицај револуционарног покрета чешке омладине, а посебице на њих ће много деловати широка европска, пуна хуманизма, аутокритичности и реалних погледа на живот схватања професора Томе Масарика. Овај нови српско-хрватски нараштај извукао је искуство из политичког живота свога народа задњих двадесет година. Одрастао под крутим Куеновим режимом, он је најбоље могао да осети да без слоге и заједничког напора Срба и Хрвата није могуће сломити немачко-мађарску превласт у Аустро-Угарској, нити спречити завођење режима врсте Куенове у Хрватској, а Калајеве у Босни. Зато се враћају идеалима хрватских препородитеља и проповедају културно и политичко јединство Јужних Словена. Код ове генерације мисли су већ прецизније, закључци логичнији па према томе и циљеви јасни. Она у националној политици исповеда интегрално југословенство, тражи стварање велике југословенске државе, проповеда слободу и демократију.

Док је млада генерација свршавала школе и код старих странака врши се превирање. Притерани Куеновим режимом, и стари противници из народне странке и странке права траже основицу за заједничку борбу против опасног противника. Они 1897 иступају заједнички у изборима против Куена и задају му јак ударац. У 1902 спајају се неодвисна народна странка права у једну странку на начелима, истакнутим још у њиховом споразуму 1894. По њима се тражило уједињење свих хрватских земаља у Краљевину Хрватску као правну, уставну и слободну државу. У овом послу суделује већ и млади нараштај.

Да би разбио за њега најопаснију могућност заједнички српско-хрватски фронт против Пеште, Куен инсценира 1902 противсрпске демонстрације у Загребу. Али лупање прозора на српским кућама и српским радњама у Загребу није било у стању да омете тежњу младог српско-хрватског нараштаја да преко српско-хрватске сарадње сломи Куенов режим у Хрватској.

Немири и демонстрације учестали су почетком XX века у Хрватској стварајући све тежу атмосферу. Почетком 1903 уједињене српско-хрватске опозиционе странке појачавају притисак на Куенов режим. Нова странка хрватске опозиције, сада названа „Хрватска странка права“, тражила је реформу изборног система, финансиску самосталност за Хрватску, заштиту сељачког поседа, слободу штампе, збора и договора. Она је окупила у својим редовима најбоље људе, што их је у то доба имала Хрватска. Куен је добио један фронт, против кога се није могао дуго борити. Демонстрација за демонстрацијом ниже се по свима хрватским градовима против мађарских застава, преносећи се и на остале југословенске покрајине. За то време гине Александар Обреновић у Београду, на престо Србије долази краљ Петар. Венијамин Калај оставља управу у Босни и Херцеговини. Почетком јуна 1903 оставља, напослетку, и Куен Хрватску и одлази за претседника угарске владе.