Политичка прошлост Хрвата 14

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Матија Губец[уреди]

И у Хрватској се погоршао концем средњег и почетком новога века положај сељака. Мало по мало они су у средњем веку привредно и политички постали потпуно овисни од свога племства. Земља је била у рукама племића, сељак ју је обрађивао за племићки рачун давајући му одређени део прихода и радећи кулуком и на његовим имањима. Ништа сељак није могао купити, а ништа продати без господаревог посредовања. Овом привредном ропству придружило се и политичко преко многобројних феудалних права, која су племићи добили од државе почевши од полициске службе до суђења. И Хрватска оног времена као и остале европске земље распадала се у многобројне мање и веће феудално управне јединице, у којима су феудални господари били готово неограничени господари.

И поред феудалног притиска код хрватских сељака није се изгубило осећање да су и они били некад слободни људи. Повучени у себе, у своје домове и села, загорски сељаци преко кућних задруга и сеоске солидарности, одражене у „скупчинама“ очували су демократску, слободарску жицу својих некадашњих словенских прадедова. Феудализам није био у стању да их духовно зароби, иако их је привредно-политички потчинио. Зато не губе наду да ће доћи и њихово доба „сељачке правице“ а на феудални поредак гледају као на друштвено насиље, које се мора уклонити.

Сељачки немири у XVI веку у Средњој Европи деловали су и на сељаке у Хрватском Загорју. Реформација, истина није ухватила код њих корена, али ни католичка црква није тамо могла да стекне тако велики утицај као у Босни и Далмацији. И сувише се била идентификовала са тадањим феудалним друштвом у Хрватској, примајући на себе и један део одговорности за неправде, које је то друштво чинило хрватским сељацима.

Турске провале препуниле су меру патњи сељака у Хрватском Загорју. Непрестани турски упади, паљења и робљења пустошили су села по питомом Загорју, ометали рад на пољу а, поред тога, дошли су још разни кулуци, зидање градова, прехрањивање војске итд.. У тим тешким временима бар да је племство имало више разумевања за сељака и његове невоље. Место тога, оно је с њима горе поступало „него ли са марвом“, како рече острогонски надбискуп Антун Вранчић краљу Максимилијану. Насиља суседградског властелина Фрање Тахија изазвала су 1573 устанак сељака. На чело покрета ставио се Матија Губец из Стубице, а побуњену сељачку војску предводио је Илија Грегорић. Устаници су хтели да побуне и суседне штајерске и крањске сељаке; провалили су у јужну Штајерску, али је Грегорић тамо био одбијен. Хрватски бан и загребачки бискуп гроф Јурај Драшковић дигао је против усталих сељака на ноге племићку војску из целе Хрватске. Ова војска разбила је под воћством хрватског подбана Гашпара Алапића Матију Гупца код Стубичких Топлица 9 фебруара 1573. Овим устаничким поразом сломљена је кичма покрету Матије Гупца. Почела је племићка освета, и била је сурова и немилосрдна. Стотине села је попаљено, хиљаде сељака поубијано а сам Матија Губец, „сељачки краљ“, претрпео је на Марковом тргу у Загребу мученичку смрт. Њега су на поругу као и његовог сапаћеника од пре педесет година у Војводини Дожу, метнули на усијани престо, а на главу му поставили усијану круну. Тако је свршио Матија Губец сељачки вођ Хрватског Загорја 1573.

Сељачки покрет 1573 имао је своју социјално-политичку основу. Загорски сељаци су желели да укину феудализам одузимајући племству привредне и политичке повластице и да створе слободног сељака и јаку државу преко снажне централне власти. Једном речју они теже завођењем сталешке једнакости изједначењем пореских и војних обавеза, стварањем централне управне и судске власти, формирање модерног друштвеног и државног уређења у Хрватској. Племство је било противу тога. Оно је сломило сељачки покрет, али није успело убити у сељаку уверење да феудална држава мора да се мења. Видећемо кад сама династија приступи изграђивању модерне Хабзбуршке Монархије, сељаштво ће бити на њеној страни а не племићкој.

Сељачка буна у Хрватском Загорју оставила је дубок траг на његово сељаштво. Оно ће и доцније показивати своје бунтарство и своје слободарске тежње против господе. На тим социјално-политичким нагонима хрватског сељаштва, мирољубивим, хуманитарним, опште човечанским и сељачким изградиће се у XX веку хрватски сељачки покрет.