Политичка прошлост Хрвата 1

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
ПОЛИТИЧКА ПРОШЛОСТ ХРВАТА
Писац: Васо Чубриловић


Долазак на Балкан

За време велике сеобе народа и Хрвати се крећу с осталим Јужним Словенима из старе отаџбине с ону страну Карпата према југу, Балканском Полуострву. Стари Словени селе се, не као Германи организовани у јаке војничке државе, него мирно, неприметно, ширећи се преко непрегледних земаља без великих ратова и драматичних битака, али тим сигурније и трајније. Оно органско, неодољиво у етничком продирању свих словенских племена онога времена, јавља се и код Јужних Словена. Кренути у другој половини IV века од Хуна, они продиру према границама Римског Царства заузимајући земље, напуштене од германских народа. Од почетка VI века они нападају већ преко Саве и Дунава на Балканско Полуострво. Беспрекидни ратови и варварскн упади опустошили су римске покрајине на овом полуострву. У пусте земље насељавају се најпре Германи па онда Словени. Преплављене су најпре Дакија још пре сеобе народа, за њом Панонија, а почетком VII века непрегледне гомиле словенских колониста населиле су и Балканско Полуострво све до Мореје.

Освајање и колонизовање Балкана извршили су Јужни Словени под воћством Авара, једног коњичког монголског народа, састављеног од разних туранских, већином хунских племена. Они су дошли, у Панонску Низију половином VI века пошто су покорили околна словенска племена. Под аварским воћством Јужни Словсни нападају и освајају Балкан и Панонију па продиру дубоко у Алпе све до Пустертала у Тиролу.

Јужни Словени насељавајући данашње наше земље не стварају у почетку већих држава, него се смештају у новом завичају и настављају да живе раздробљеним племенским животом како су се били навикли још у старом завичају.

Гомила, што је дошла с истока, била је једнолична и по духовној и по материјалној култури. Био је то патријархалан пољопривредник, мирољубив, али самовољан, без освајачких тежња, али са јaким нагоном за слободу. Није трпео натурену дисциплину преко власти одозго, нема код њега још сталешких разлика, а сређен однос човека према заједници у породици, братству и племену давао му је оно друштвено уређење, које му је највише одговарало. Та „словенска демократија“ дотерала је у почетку најдаље до племена и жупе, омогућила другим, боље организованим народима и државама вековима политичку премоћ у многим словенским земљама. Међутим, она је помогла да се код многих словенских народа, па и на Балкану, изграде друге, трајније културне вредности и културни идеали него ратничко-освајачки, како су их проповедали Германи. Ово посебице вреди за прошлост хрватског народа. јер нигде, осим можда код Руса, није тако очувано осећање хуманитета спојенога са селом и сељаком, као што је то случај у Хрватском Загорју.