Полетело сиво соколенце,
уза совру, низа совру,
па улете у кумове руке.
„Стрижи, куме, теја русе косе,
стрижи, куме, често не уздиши! 5
Стрижи, куме, љуто не проклињи!
Мајка му је дарови спремила, —
и на кума свилена кошуља,
на кумицу свилени ћелими.“
