Полетело сиво соколенце,
уза совру, низа совру,
па улете у кумове руке.
„Стрижи, куме, теја русе косе,
стрижи, куме, често не уздиши! 5
Стрижи, куме, љуто не проклињи!
Мајка му је дарови спремила, —
и на кума свилена кошуља,
на кумицу свилени ћелими.“
Референце
Извор
Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 96.
