Полетела сива соколица,
она носи сиво соколенце.
Прелетела горе и планине,
прелетела реке и долине;
нигде неје одморила крила. 5
Она паде у наши дворови.
Тој не била сива соколица,
тој не било сиво соколенце,
већ тој била мајка Јевросија.
Она носи синче Костадинче, 10
па га даде на милога кума.
Кум га тури на свилени скути.
„Расни, расни, синче Костадинче,
да пораснеш до вранога коња,
да пораснеш до теј остре сибље!" 15
