Poletela siva sokolica,
ona nosi sivo sokolence.
Preletela gore i planine,
preletela reke i doline;
nigde neje odmorila krila. 5
Ona pade u naši dvorovi.
Toj ne bila siva sokolica,
toj ne bilo sivo sokolence,
već toj bila majka Jevrosija.
Ona nosi sinče Kostadinče, 10
pa ga dade na miloga kuma.
Kum ga turi na svileni skuti.
„Rasni, rasni, sinče Kostadinče,
da porasneš do vranoga konja,
da porasneš do tej ostre siblje!" 15
Napomene
„Dok kum drži kumašinče".
Pevači i kazivači
Reference
Izvor
Narodne pesme i basme južne Srbije, skupio i priredio Momčilo Zlatanović, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1994., str. 97.
