Поклич
Пјесмо моја, хајде лети
Из дна срца, душе здраве, -
Даљине те зову плаве,
Зове неба огањ свети.
Гдјегод нађеш сузу коју
Што је тужно робље лије,
По њој проспи дугу своју
И свјетлилом убриши је!
Све пробуди, све што спава,
Нек устане мушки мрети:
Високо је зора плава,
Уз крш јој се треба пети!
Од Голеша до Јадрана
Прени душе што су у сну,
Кô пучина узбуркана
Нек у хриди ропства пљусну!
Из тог пљуска, борбе сјајне,
Перле славе и слободе,
С благословом свете тајне,
Синуће ти, српски роде.
Лети, пјесмо, и све збрати
Што раставља раздор груби,
И изгрли и ижљуби
Све што цвили, све што пати...