Покајање

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Покајање
Писац: Милутин Бојић


Milutin Bojic1.jpg


             Покајање

Хтео бих ти рећи љубав сасвим нову
          У наивном жару,
Да у свакој речи, да у сваком слову
          Нађеш чедност стару;

Да у твоме оку, да у свакој црти
          Губим се кô пређе,
Далеко од Бога, далеко од смрти
          Правртом без међе.

Али та је жеља скамењена, пуста,
          Јер оком се ниже
Ред идола, чија још ме пеку уста:
          Мртви ми се ближе.

Но веруј ми, мада реч ми празно јечи.
          Прошлост над њом суди!
Веруј: У срцу ми низ анђела клечи,
          Што све из сна буди.

Ако смех сам за те, не реци ми тада
          Да сâм у гроб спратим;
Пусти да, док душа у обману пада,
          Певајући патим.

(1914)



Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.