Pokajanje
Hteo bih ti reći ljubav sasvim novu
U naivnom žaru,
Da u svakoj reči, da u svakom slovu
Nađeš čednost staru;
Da u tvome oku, da u svakoj crti
Gubim se kô pređe,
Daleko od Boga, daleko od smrti
Pravrtom bez međe.
Ali ta je želja skamenjena, pusta,
Jer okom se niže
Red idola, čija još me peku usta:
Mrtvi mi se bliže.
No veruj mi, mada reč mi prazno ječi.
Prošlost nad njom sudi!
Veruj: U srcu mi niz anđela kleči,
Što sve iz sna budi.
Ako smeh sam za te, ne reci mi tada
Da sâm u grob spratim;
Pusti da, dok duša u obmanu pada,
Pevajući patim.
(1914)
