Под летњим сунцем

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Под летњим сунцем
Писац: Милутин Бојић



Под летњим сунцем




Kако опојно мирише липа

И тихе ноћне сени мру,

Док црвен бакар зраке сипа

И тешко дише влат у сну.
Дубоко, немо жеље мру.


Груди су тако песме пуне,

Да жудно желе суза сласт.

А зреле воље бију струне,

И шушњем чезне столет храст:
Господњих суза жели сласт.


Све зажарено сише, срче

Расточенога сунца туч,

А грех у сенци нарда хрче

И загашени среће луч
Мре, док га сунца мије туч.


Заспала срећа тешко спава,

А над њом жуди јасмин снен,

Лицем јој бол се разиграва

И страшћу дише зрели клен.
Похотно шуми јасмин снен.


Кад пожар који снагом доји

Пепелом заспе звезда прах,

Срећа ће химну да запоји

Просуће венце ружа Бах,
Грунуће снаге вулкан плах.


1912


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.