Pod letnjim suncem
| Pod letnjim suncem Pisac: Milutin Bojić |
Pod letnjim suncem
Kako opojno miriše lipa
- I tihe noćne seni mru,
Dok crven bakar zrake sipa
- I teško diše vlat u snu.
- Duboko, nemo želje mru.
Grudi su tako pesme pune,
- Da žudno žele suza slast.
A zrele volje biju strune,
- I šušnjem čezne stolet hrast:
- Gospodnjih suza želi slast.
Sve zažareno siše, srče
- Rastočenoga sunca tuč,
A greh u senci narda hrče
- I zagašeni sreće luč
- Mre, dok ga sunca mije tuč.
Zaspala sreća teško spava,
- A nad njom žudi jasmin snen,
Licem joj bol se razigrava
- I strašću diše zreli klen.
- Pohotno šumi jasmin snen.
Kad požar koji snagom doji
- Pepelom zaspe zvezda prah,
Sreća će himnu da zapoji
- Prosuće vence ruža Bah,
- Grunuće snage vulkan plah.
1912
|