Pod letnjim suncem

Milutin Bojić

Pod letnjim suncem Pisac: Milutin Bojić

Pod letnjim suncem

Kako opojno miriše lipa

I tihe noćne seni mru,

Dok crven bakar zrake sipa

I teško diše vlat u snu.

Duboko, nemo želje mru.

Grudi su tako pesme pune,

Da žudno žele suza slast.

A zrele volje biju strune,

I šušnjem čezne stolet hrast:

Gospodnjih suza želi slast.

Sve zažareno siše, srče

Rastočenoga sunca tuč,

A greh u senci narda hrče

I zagašeni sreće luč

Mre, dok ga sunca mije tuč.

Zaspala sreća teško spava,

A nad njom žudi jasmin snen,

Licem joj bol se razigrava

I strašću diše zreli klen.

Pohotno šumi jasmin snen.

Kad požar koji snagom doji

Pepelom zaspe zvezda prah,

Sreća će himnu da zapoji

Prosuće vence ruža Bah,

Grunuće snage vulkan plah.

1912

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.