Под Будимом овце пландовале,
Отисла се стријена од Будима,
Па побило свилоруне овце,
И убила два млада овчара:
Шећер Марко и Андрија злато. 5
Марка жали и отац и мајка,
А Андрију ни отац ни мајка,
Него једна из села дјевојка.
Жалила га, па је говорила:
"Јаој Андро, моје чисто злато! 10
Ако би те у пјесму пјевала,
Пјесма иде од уста до уста,
Па ће доћи у погана уста!
Ако бих те у рукаве везла,
Рукав ће се одмах издерати, 15
Па ће твоје име погинути!
Ако бих те у књигу писала,
Књига иде од руке до руке,
Па ће доћи у погане руке!"
Референце
Напомене
Уз збирку Милеуснића:
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 354-15 бр.118
98. ПОД БУДИМОМ ОВЦЕ ПЛАНДОВАЛЕ - заправо најчешћи почетни стих песме на овај мотив; Гароња бр.3 (љубавна; преузета у антологију Крстановића бр.83) и 63 (породична - извори о истој песми у књизи на стр.116)
Извор
Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 162.