Подухни ветре

Подухни ми, ветар,
с брдо, с планину,
Донеси ми гласови побрзо,
Да чујем што се мени казује:
Је ли ми иду китни сватови
Са таламбаси и са барјаци.
Пoдухну ветар с брдо, с планину:
Сватови нису него војаци,
С војску се мајци сада враћају.
На сваком перо за калпаком је,
На сваком перо, мајчин-јунаку!
И сваки пева песму веселу:
„Ој, горо, горо, ти Куновица,
„Нека те куне та туђа мајка,
„Што су јој синци у теб" остали,
„Нека те моја мајка не куне:
„Моја је мајка сина родила
„Што се на тебе тако рвује –
„Чуј Ђурђу, чуј господару!
Што ми са коња на двор долази,
Чуј Ђурђу! чуј господару!

Извор:

• Gavrilović, Andra (1912). Istorija srpske i hrvatske književnosti usmenoga postanja Izd. Knjižara G. Kona. strana. 26.