Poduhni vetre

Poduhni mi, vetar,
s brdo, s planinu,
Donesi mi glasovi pobrzo,
Da čujem što se meni kazuje:
Je li mi idu kitni svatovi
Sa talambasi i sa barjaci.
Poduhnu vetar s brdo, s planinu:
Svatovi nisu nego vojaci,
S vojsku se majci sada vraćaju.
Na svakom pero za kalpakom je,
Na svakom pero, majčin-junaku!
I svaki peva pesmu veselu:
„Oj, goro, goro, ti Kunovica,
„Neka te kune ta tuđa majka,
„Što su joj sinci u teb" ostali,
„Neka te moja majka ne kune:
„Moja je majka sina rodila
„Što se na tebe tako rvuje –
„Čuj Đurđu, čuj gospodaru!
Što mi sa konja na dvor dolazi,
Čuj Đurđu! čuj gospodaru!

Izvor:

• Gavrilović, Andra (1912). Istorija srpske i hrvatske književnosti usmenoga postanja Izd. Knjižara G. Kona. strana. 26.