Гучевино, моја ујчевино!
Под тобом је чађава Лозница,
Све се пуши канда воће суши,
А Липница мала чаршиница,
И у њојзи никад ништа нема: 5
Два дућана и лула дувана,
И по њојзи Цигани се вуку,
Све се вуку и јабуке туку,
Они смрде шљивом јабуковом.
А Касаба турска касапница, 10
Ново село, мали Цариграде!
На теби се сва Босна огледа.
Прњавору, бијели сомуну,
Бадовинци, дебели јагањци,
А Рибари, угурсузи сињи, 15
И у вама нигде ништа нема:
Једна кућа од некаква прућа,
И Празница пуна кокуруза,
И у њојзи нико шетат' нема:
Рома баба и квочка ћорава, 20
Пред кућом им једна поњавчина,
Поњавчина од тридесет љета,
Прогорела на тридесет мјеста.
А Глушци су село богаштина:
Триста лула на диван изиђе, 25
Осим крња и кратки чибука,
И свињара што код свиња пуше,
И козара што нико не види;
Вода им је код куће текућа,
Воденице стоје им код куће, 30
Кад жрњају леба и имају.
Засавица, сиња кукавица,
Около је вода потопила,
У средини куга поморила,
....................................... 35
.......................................[1]
Гологузо по меани скаче,
Празне кесе окорела тура,
Меанџија, по што ти је вино?
А у кеси ни мангуре нема. 40
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 466-468.
