Погибија код Дубице
Ој Дубице, ти се не бјелила,
Многе ти си мајке разцвјелила,
И љубовце у црно завила,
Заручнице у род одправила,
Јунаке си земљи оборила, 5
И витештво њима укинула,
Официре младе погубила,
И бедеме главам' накитила!
Ди је глава Симић капетана,
И школа од бањскога краја, 10
Који бјеше лепа дика наша?
Жалте, браћо, то је дужност наша,
Он је био дика од војника,
Краишника пешца и коњика,
И на врата граду долијета, 15
И од врата није одступио,
Докле није главе изгубио.
Њега жали мало и велико:
„Ој Симићу, наша лепша дико,
„Што ће твоја саморана мајка? 20
„Ко ће мајку смрти доранити?
„Ко ће сада хајдуке ћерати,
„И њихове главе одсецати?
„Ђе је глава Медвед-капетана,
„Од Крайне рода изабрана?“ 25
Ђе ли глава Бисаџића Павла,
Од Петриње бијелога града,
Кога љуба у црнини плаче,
И никад се уставити не ће?
„Давор Павле, мили господине, 30
„О жалости и жестоке боље,
„Твоје главе нико не осјеђе,
„Већ Дубица, да се не бјелила!
„Давор Павле, мило погледање,
„Како твоје очи трњинице, 35
„Јао душо, и љубљено срце,
„Камо идем, тамо те не нађем,
„Куда гледам тебе не угледам,
„Ој јабуко, већ си увенула,
„Која ниси јоште усанула, 40
„Турска те је сабља погубила,
„Турска рука земљи оборила,
„Очи моје тужно разцвељела,
„И девојка срце разтужила!“
Те је глава Микашиновића, 45
Ђуручкога на главу племића?
Њега жале Ђураци-јунаци
Сузе роне овако говоре:
„Погибе нам и отац и мајка,
„Жалићемо до суђеног данка, 50
„Јер је јунак јако добар био,
„И јунаке лепо слободио!“
Ребраха је силан јунак био,
Због Дубице и он погинуо,
И његова цела компанија, 55
Веруј, брате, то је све истина!
С њим погибе Мандел капетане,
Оберлајтнант Волгемут Адаме,
За ким љуба и данаске цвјели:
„О Адаме, мили господине, 60
„О Адаме, румена јабуко,
„Где ли расла, где ли усахнула!“
И погибе лајтнант Кроненфелди,
И заставник Јозепија млади,
И фелбебел Нико Станковићу, 65
Њег'ва љуба цвили без престанка,
Сузе рони, кроз сузе говори:
„Јао Нико, моја лјена дико,
„Што су били витезови славни,
„И Турком су на путу стајали, 70
„Ту су главе наши соколова
„Племенити млади официра,
„Што су своју крвцу проливали,
„А камо ли други дични тићи,
„Од Краине наше племените, 75
„Који но су погубити љуто,
„Али чекај, платићеш нам скупо!
„Сад ми кажи о Дубице бјела,
„Што ли ћу те јунак запитати:
„Је л' истина то, што нам се каже, 80
„Јер зададе јада и невоље,
„И одвише нашијем јунаком.
„Многе јеси Дубице саран'ла,
„Саран'ла си грофа Надаждија,
„И лајтната тајнфелда млада, 85
„И фалбебла Михајла Јовића,
„Погубила силне компаније,
„Погубила ни броја се не зна,
„Још јунаке краишнике младе,
„Али чекај, ти Дубице бјела: 90
„Тушта већ је твојега јогунства!
„Јунаци ће рану преболети,
„Своје бритке сабље наоштрити,
„Удариће, мени вјеруј, на те.
„Држ' се добро није срећа саде, 95
„Бићеш наша, не уздај се више,
„Али чекај, ти Дубице бјела,
„Биће сунца више него кише
„Кад нам станеш рачуне давати,
„И соколе главама плаћати!“100
